ИНТЕРВЈУ: МИЛЕНКО ТОМИЋ, ПРЕДСЈЕДНИК БОКСЕРСКОГ САВЕЗА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ :: Semberija INFO ::

 

ИНТЕРВЈУ: МИЛЕНКО ТОМИЋ, ПРЕДСЈЕДНИК БОКСЕРСКОГ САВЕЗА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ


Предсједник Боксерског савеза Републике Српске Миленко Томић појаснио је у разговору за портал Семберија инфо (Семберске новине) разлику између олимпијског и професионалног бокса, те одговорио на питања колико БиХ издваја за бокс, каква је позиција БК ,,Радник’’, и шта је утицало на распад Регионалне лиге у боксу.

Која је разлика између аматерског и професионалног бокса?

-Свјетска боксерска асоцијација је пред Олимпијаду у Лондону укинула појам аматерски бокс и преформулисала га у отворени, односно олимпијски бокс. У оквиру овог начина такмичења мечеви су веома тешки и није лако доћи до званичне титуле, јер је конкуренција квалитетна и многобројна. Само распадом СССР-а настало је нових 15 земаља које су готово подједнако јаке у овој вјештини. С друге стране, у професионалном боксу се остварују одређена средства и ту је ријеч о шоу-бизнису у којем се, осим врхунских спортиста, морају окупити јаки спонзори, јер се мечеви унапријед договарају, боксери купују, а зарада долази накнадно.
 
Каква је позиција Босне и Херцеговине када је ријеч о професионалном боксу?

-Људи који се баве боксом у БиХ заиста се труде да га подигну на виши ниво, али реално, БиХ нема квалитет, нити финансијску потпору да би у било ком спорту направила велики резултат. Оно што се чешће дешава, јесте да спортисти из БиХ представљају Србију или Хрватску на великим такмичењима, јер у тим земљама имају боље услове за тренирање и већу финансијску накнаду. Имате примјер са џудистом из Републике Српске који је недавно освојио медаљу за Србију. Значи, заиста је тешко испред БиХ остварити значајније резултате, ма колико били квалитетни. Ми увијек дођемо веома близу, до финала, али недостаје нешто што ће преломити ситуацију у нашу корист. На примјер, Дашо Симеуновић, боксер БК ,,Радник’’, на чијем сам, такође, челу, на Свјетском првенству се борио за медаљу, али није успио да се пласира у полуфинале јер је за противника имао борца из Казахстана, веома богате земље која има велики утицај на Свјетску боксерску асоцијацију и на судије. 
 
Колико Република Српска, БиХ, али и град Бијељина издвајају за бокс?

-Боксерски клуб ,,Радник’’ добија годишње између 27 и 30 хиљада КМ из градског буџета, а навешћу вам само податак да нам је за Регионалну лигу у којој смо учествовали требало 120.000 КМ, јер један меч у овој лиги кошта око 10.000 КМ. Не могу да кажем да Бијељина занемарује спорт, али чини ми се да ниједан клуб није задовољан добијеним средствима. Када је ријеч о финансирању на вишим нивоима, чињеница да смо сами плаћали путне трошкове и опрему за Медитеранске игре, довољно говори о односу према боксу. Међутим, реалност је и то да је рачун Боксерског савеза БиХ био десет година у блокади, па нисмо ни могли да добијемо нека значајнија средства. Сада се то промијенило и надам се да ћемо обезбиједити неки нормалан износ за учествовање на Европским играма у Минску, за шта су се квалификовала три боксера из Бијељине.
 
Како оцјењујете рад БК ,,Радник’’ и каквим кадром располажете?

-Боксерима из Бијељине успјело је да седам пута заредом буду шампиони Премијер лиге, а затим и шампиони Регионалне лиге, што значи да смо најбољи, не само у БиХ, него и у региону. У БиХ, наравно, постоје квалитетни појединци, као што је то случај у сарајевској ,,Илиџи’’, која има два репрезентативца, али то је све појединачни успјех. ,,Радник’’ има десетак момака који су равноправни са свим свјетским боксерима. Ту су браћа Велетићи, затим Дашо Симеуновић, Ђорђе Томић, Ален Рахимић, Бранислав Малиновић и други. На примјер, Симеуновић иза себе има шест европских првенстава, два свјетска, Медитеранске игре, квалификације за Олимпијске игре, и све је то значајно искуство које посједујемо.
 
Какав систем финансирања би задовољио потребе боксера?

-Ми никада нисмо тражили нереалан систем финансирања, нити смо жељели новац за неозбиљне ствари. Међутим, сматрам да је главни проблем у комисији која одређује коме ће додијелити новац. Логично ми је да ФК ,,Радник’’ добије највише новца, јер они доводе играче са стране, улажу у инфраструктуру и друго, али није ми јасно како неки клуб који игра пету лигу може да добије исто новца колико и спортисти који учествују на европским и свјетским такмичењима. Мора тачно да се зна шта су званична првенства, а шта незванична у којима учествују појединци и клубови. Невјероватно је да комисија дијели новац, а нема представу ко се такмичи у ком рангу. Због тога је важно да у комисијама буду стручни људи и да клубови прије додјеле достављају податке о свом раду и плановима.
 
Регионална боксерска лига била је једна од најперспективнијих. Због чега је угашена?
-Регионална лига је један од највећих пројеката у боксу након рата на овим просторима и од ње се очекивало много, с обзиром на то да су учествовали клубови из Србије, Хрватске, Македоније, БиХ, а требало је да се прошири и на Бугарску, Мађарску и друге земље. Посјећеност је била велика, мечеве је преносила ТВ Арена спорт, али дошло је до стварања интересних сфера унутар држава. Србија и Хрватска су почеле да се баве питањима да ли ће сједиште лиге бити у Београду или Загребу, из које земље треба да буде првак, а мислим да је на распад лиге утицало и то што се БК ,,Радник’’, као клуб из мале средине, показао најбољим, а то некоме није одговарало. Имали смо сјајан тим, осим домаћих боксера доводили смо појединце из Словачке, Мађарске, Аустрије, Њемачке, и са лакоћом побјеђивали. Успјели смо да обезбиједимо средства од Министарства цивилних послова БиХ, Министарства породице, омладине и спорта Републике Српске и од спонзора, доминирали смо у сваком погледу и то неко није могао да поднесе.
 
Какви су планови за даљи рад БК ,,Радник’’?

Најавио бих да ће овог викенда у Бијељини бити одржан меч Република Српска – Црна Гора, док 28,29, и 30. марта слиједе мечеви Европског купа у Брчком и Бијељини, а ријеч је о квалификационом турниру за Европско првенство.

Семберија инфо (Семберске новине)