Брачни пар, Милица (70) и Раде Сандић (73), из Растошнице на Мајевици, недавно су обиљежили златни јубилеј – педесет година заједничког живота. Сандићи су све до седамдесете године прошлог вијека живјели у Тузли, након чега су се запутили на рад у Њемачку. Пензију су зарадили у Ротенбургу код Нирнберга.

Сандићи за портал Семберија инфо кажу да је педесет година заједничког живота прошло као трен, те да је њихов брак био складан и срећан. Као рецепт за дуг и срећан брак, Сандићи наводе, на првом мјесту, међусобно повјерење, разумијевање и породичну слогу. Кажу, ако постоји међусобно уважавање и повјерење међу супружницима, брак ће бити дуговјечан и складан. Породица, дјеца и унучад, то нам је највеће богатство. Све друго, материјалне свари, куће, станови, камиони, авиони, каже Раде, пролазне су и мање вриједне ствари.

- С обзиром на то да сам прије одласка у Њемачку био пословођа у тузланском „Технограду“, сличним послом сам се све до пензионисања бавио и у Њемачкој. Био сам руководилац послова у једној мањој грађевинској фирми. Супруга је радила у АЕГ-у. Донедавно сам био предсједник Савеза српских клубова у Баварској. Обоје смо сада у пензији и живимо на релацији Ротенбург - Бијељина – Мајевица. У међувремену сам набавио мање стадо оваца, те ми то дође као некакав хоби. Имам пастира, тако да се повремено и сам укључујем у тај посао. Вјероватно ћу највећи дио времена и проводити уз своје стадо“.

Раде је вриједан, тих човјек, али и велики хуманиста и добротвор. Каже да је недавно довезао два звона, једно за манастир Рожањ, друго за цркву у Растошници.

- Имао сам ту част да ме прогласе за кума звона. Волимо завичај и искрено се радујемо сваком доласку у ове крајеве. Дјеца су рођена у Њемачкој и остали су да живе у мјесту свога рођења, као њемачки држављани. Син Жељко је ожењен, док је млађи Предраг још увијек неожењен. Од сина Жељка имам двоје златне унучади“, каже поносни деда, Раде Сандић.

портал Семберија инфо / Семберске новине