Новак и Слободанка Остојић, који живе у семберском селу Патковача, иначе,  предратни становници Илијаша, већ петнаест година баве се узгојем цвијећа. Тренутно све врсте цвијећа узгајају у пластеницима, на површини од неких 500 квадрата.

Новак Остојић (56) каже да у својим пластеницима тренутно узгајају собно и дворишно сезонско цвијеће и одређене врсте украсног биља.

-Од септембра прошле године почели смо припреме за овогодишњу сезону. Има и двогодишњих биљака, као што је циклама. Једне године засијеш, па пребацујеш у чашице, а послије поново то цвијеће иде у веће саксије.
Већина људи воли цвијеће, али све мање људи то може себи приуштити због недостатка новца. Сваке године све мање је оних који могу себи приуштити уљепшавање животног простора. Углавном се људи боре да преживе и да некако саставе крај с крајем. Раније су купци долазили и само нам наброје шта све желе да купе. Не питају за цијену. Сада је ситуација потпуно друкчија. Прво питају за цијену, па онда пребројавају новац и гледају како да се уклопе у то. Кад с народом радиш, видиш и у каквом је народ стању“.

Новак истиче да дијаспора током љета мало поправља сезону продаје цвијећа. Људи имају новац, па желе да украсе свој простор за то вријеме док бораве код куће.



- Још увијек нисам остварио пензију, тако да нам је узгој цвијећа једини извор прихода. Кћерка се удала и одселила у Бањалуку. Кад је сезона великих радова у пластенику, обично ангажујемо по неколико жена да нам помогну, да засаде све те биљке. Све се ради ручно. Треба напунити од 50.000 до 60.000 чаша земљом и засадити цвијеће“.
Када је о избору цвијећа ријеч, он каже да ту нема посебних правила. Најчешће се цвијеће сади по принципу, од села до села, од насеља до насеља. Садиш оно што сади и комшија. У марту се почиње са петонијом и бегонијом, да би се прешло на кадифу, крупну и ситну, на патијас, агаратум и друге бројне врсте цвијећа.

- Нигдје не могу отићи од куће, јер морам, буквално, бдјети над цвијећем. Супруга га износи на пијацу и продаје. Морам пратити дневне температуре, заливати га редовно, пратити развој младих биљака, повремено отварати пластеник. Уколико нисам ту, вјетар ће преврнути цвијеће или ће изгорјети на прејаком сунцу. Зими га загријавамо, тако да на 400 квадрата потрошимо око 25 тона угља и тридесетак метара кубних огрјевног дрвета. Устајем свака три до четири сата и одржавам ватру. Нема прекида ложења, јер треба зими одржати температуру од 60 степени Целзијусових“, каже Новак Остојић.

Ипак, он на крају за Семберске новине наглашава да су и он и супруга завољели цвијеће и да ће га узгајати све док их здравље служи.



СЕМБЕРСКЕ НОВИНЕ