Бранко Бабаљ, фитнес тренер: Треба бити дио рјешења, а не дио проблема :: Semberija INFO ::

 

Бранко Бабаљ, фитнес тренер: Треба бити дио рјешења, а не дио проблема


Могуће је да сте се током ванредног стања усједили, укочили, улијенили и да сте једва дочекали повратак редовном тренингу. Али, по свему судећи, спорт и рекреација данас ће се мало разликовати у односу на то како су се практиковали прије пандемије коронавируса.

Колико је и на који начин коронавирус утицао на физичку активност популације, како се вратити у тренажни процес након вируса и колико је онлине систем тренирања ефикасан, само су нека од питања на која је за портал Семберија инфо одговорио професор физичке културе и фитнес тренер у фитнес центру „Олп“, Бранко Бабаљ.

Пандемија коронавируса је већ дужи временски период у јеку и има велики утицај на живот људи широм свијета. Колико је и на који начин коронавирус утицао на физичку активност популације?

Уколико причамо о првом таласу који нас ње задесио, то је шокирало све људе, а нарочито популацију која је активно тренирала. Када одједном те људе затворите онда се на менталном нивоу стварају контраефекти. Људима који годинама активно тренирају све то много теже пада и теже им је да се извуку из цијеле ситуације. Међутим, вјежбачи су веома довитљиви и увијек пронађу начин како би могли да тренирају, па макар то било и у кућним условима. Када говорим о фитнес центру у којем ја радим, примијетио сам да је страх код људи мање присутан последњих пар мјесеци у односу на ранији период. Људи су све више свјесни да је физичка активност нешто што је веома битно како бисмо изградили и унапредили цјелокупни имунитет.

С обзиром да много људи који редовно тренирају, уколико су спријечени због вируса, једва чекају да се врате на тренинг, да ли нам можете рећи како почети са тренинзима након што прележимо вирус?

Истраживања показују да се људи који су физички били редовно активни прије било које болести, невезано за коронавирус, релативно брже опорављају за разлику од оних који нису били физички активни. Када говоримо о мојим клијентима, било је појединаца који су били заражени, али након периода изолације они су се брзо враћали у форму. Брзо се враћају својим активностима и мање се замарају за разлику од особа које су ван активности. Свакако је препоручљиво јачање имунитета и да упражњавају физичку активност, јер ће на тај начин много лакше изградити имунитет и много лакше ће се вратити тренинзима након болести.

Оно што је у последње вријеме много актуелно јесте онлине тренирање. На друштвеним мрежама можемо видјети и много Ваших видео снимака који нам могу помоћи при вјежбању. На који начин је могуће вјежбати код куће и да ли сте можда размишљали о виду онлине тренинга уколико би то било неопходно?

Уколико говорим из личног искуства, имам доста клијената широм Западне Европе, па чак и у Аустралији, гдје су епидемиолошке мјере ригорозније него код нас и ако говоримо о унапређењу здравља свакако треба тражити рјешење. Треба бити дио рјешења, а не дио проблема. Ја свакодневно радим на унапређењу система онлине тренинга. Дакле, уз минимум улагања у опрему и уколико имате подршку тренера који ће пратити цјелокупни процес тренирања, сигурно је да ће резултати доћи до изражаја. Онлине тренирање тренутно јесте популарно. Истина је да се разликује од тренинга које одрађујете уживо са тренером, али сигурно је да може донијети добре резултате.



Превентивне мјере су утицале на рад многих. Да ли су једнако утицале и на рад фитнес центара?

Што се тиче фитнес центара много већи прилив људи имају на примјер тржни центри, који су можда из тог разлога више погођени тренутном ситуацијом. Уколико причамо о дезинфекцији, фитнес центри су о томе водили рачуна и прије цијеле приче о насталом вирусу. Када је у питању затворен простор, много је теже вјежбати са маскама, јер тада вјежбачи имају убрзано дисање и маска може само негативно утицати на њих. Сходно томе, много је лакше примјењивати епидемиолошке мјере, као што сам већ рекао, у већим објектима као што су тржни центри. Оно што желим да нагласим јесте да у сваком тренутку треба да имамо одређен вид предострожности.

На тренинг као један од битних фактора надовезује се и адекватна исхрана. Приближава нам се и сезона празника када сви мање водимо рачуна о исхрани, па се касније ослањамо на дјете. Вјечито питање које се поставља јесте која дјета је најбоље и да ли су дјете уопште препоручљиве?

Прије свега треба да разграничимо шта ријеч „дјета“ значи. Дјета потиче од америчке ријечи diet што значи начин исхране, а не како то дефинишу код нас као рестриктивно резање калорија. Битно је такође нагласити да ту постоје одређене индивидуалне разлике. На интернету можемо пронаћи велики број разних начина исхране као што су палео дјета, кето дјета и многе друге, али оно што је важно јесте да се начин исхране прилагоди вјежбачу у зависности од циља који жели да постигне. Такође, веома битна ствар јесте да она буде дугорочна, јер ако особи А одговара одређен вид исхране, не мора значити да ће се код особе Б показати на исти начин.

Људи обично смишљају велики број изговора како не би почели са тренинзима или се одлуче за тренирање када им је то заиста неопходно или препоручено од стране љекара. Које је право вријеме за почетак тренирања и за праве резултате?

Право вријеме за почетак тренирања у ствари не постоји. Код нас је умрежено мишљење да треба чекати фамозни понедељак или одређен мјесец када ће направити први корак ка побољшању свог здравља. У свему томе најбитнија ствар је да се покренемо. Наравно, морамо бити обазриви када је у питању одабир одређених активности. Ту кључну улогу има тренер који ће објективно процјенити који тип физичке активности би био најбољи за вјежбача, у складу са његовим циљевима. Не смијемо заборавити да уколико одаберемо погрешну физичку активност може доћи до нарушавања здравља, па чак и до повреде, као и до пада мотивације.

Да ли постоји одређена старосна граница када је у питању тренирање?

Старосна граница у суштини не постоји. Све више има вјежбача који припадају старијим генерацијама. Нека циљна граница код мене је отприлике од 35 до 60 година. Ако упоредимо период од прије неколико година и сада, свијест о физичкој активности промијенила се на боље. Наравно, све то још увијек није како би требало да буде, али постоје видни помаци и у тренутној ситуацији у којој се налазимо мислим да ми тренери треба да играмо кључну улогу. Треба да помогнемо људима да се покрену, да им на неки начин будемо свјетло на крају тунела и да самим тим побољшају своје здравље.  



У данашње вријеме заступљен је ужурбан, а самим тим и нездрав начин живота. Како бисте Ви подстакли људе да почну да тренирају?

Прије свега треба да поставимо циљеве. Потребно је прво обавити разговор са вјежбачем како би видјели шта је то што он жели да постигне  кроз тренинг. На основу тога тренеру ће бити много лакше да предочи план и програм тренинга. У зависности од тога циљеви могу бити различити – смањење бола у леђима, смањење вишка килограма, побољшање држања тијела, смањење стреса, обликовање мишића, итд. Дакле, циљеви су разноврсни и на основу повратних информација клијента тренер ће знати да одреди шта би било најбоље за вјежбача како не би угрозио своје здравље. На неки начин тренер је доктор за тренинг, као што доктор има улогу да пропише одређену терапију.

Semberija info - Lj. Božić