Бијељинска сликарка Наталија Цимеша, која је до сада излагала на више од 120 самостални изложби у БиХ и шире, успјешно наставља каријеру, стварајући циклус за циклусом умјетничких слика, скулптура и мозаика.

У бијељинском Центру за културу синоћ, у сриједу, 20. фебруара, отворена је њена самостална изложба слика, коју ће наши суграђани имати прилику да погледају наредних мјесец дана, колико ће изложба трајати. На изложби су слике из различитих циклуса, а које до сада нису излагане.

-Ово је моја трећа изложба у Бијељини, а интересантно је да су биле на сваких седам година“, изјавила је за „Семберске новине“  Наталија  Цимеша. 

 Према њеним ријечима, централни дио изложбе су слике из циклуса „Плесачи“, а  радни наслов изложбе је „Игра“.

-Кустос Милијанко Михољчић и ја, правећи селекцију, нисмо могли заобићи неке слике из претходних циклуса. Први пут излажем портрет Аце модела, који сам насликала на почетку треће године академије. Ова слика ми је посебно драга“, каже Наталија Цимеша. 

Таленат је наслиједила од покојног оца Милана Цимеше, познатог бијељинског сликара.

-У породици је било и има више умјетника. Мислим да сам пета по реду која слика. Надам се, не и посљедња. Отац Милан је био сликар, као и ујак Божо Милијашевић. Ујаци Небојша и Жарко Милијашевић, такође, се баве сликарством и вајарством“, истакла је Цимеша. 



Ова умјетница, једна од најбољих које је Семберија изњедрила, свакодневно ради у великом атељеу у својој кући, гдје, осим ње, дјела стварају и њени пријатељи, умјетници, иконописци и фрескописци, којима она уступа простор. Наталијин атеље одише посебном харизмом и препун је њених умјетничких дјела из различитих циклуса, које је сачувала, јер су, како каже, на један начин одреднице за њено стваралаштво. Ту се налази и на хиљаде Наталијиних књига, с обзиорм да ова умјетница јако воли да чита. Њена непрестана инспирација огледа се у њеним дјелима, јер су ти циклуси, односно слике, увијек различити. У питању су портрети, животиње, актови, те мноштво разних тема.

-Ја сам радохоличар. Повод за слику проналазим у свему. Не признајем инспирацију, него је сматрам  изговором за нерад. Али, ипак, центар мог умјетничког израза и мишљења је увијек човјек, без обзира који сам циклус сликала“, каже Наталија.

Радећи на посљедњим циклусима, доста је користила златне и сребрне листиће, који дају посебну ноту на сликама. У атељеу, гдје Ната често свира на полуконцертном клавиру за своју душу, а други умјетници гитару, прве почетне сликарске кораке направио је њен шестогодишњи син Емил, тако да се на зидовима атељеа налазе и његове слике. Наталијина дјела, којих је до сада више од хиљаду урађених, а, углавном, се ради о већим форматима, по чему је ова сликарка позната, налазе се широм БиХ. Има их, осим у Европи, чак и у Америци, Канади и Аустралији. Власници њених дјела су појединци, многобројне галерије и фондације, разне вјерске институције и амбасаде широм Европе и свијета. Међу власницима  њених дјела може се истаћи и Анђелина Џоли, која је прије неколико година,  када је боравила у БиХ, у Америку понијела управо слике ове бијељинске умјетнице.



Наталија Цимеша је, током 20-годишње каријере, добила велики број награда, а учествовала је на бројним хуманитарним изложбама, добротворним аукцијама, које су резултирале значајним донацијама у разним областима.

СЕМБЕРСКЕ НОВИНЕ/Зорица Кусмук