ЈЕВРЕЈИ У БИЈЕЉИНИ :: Semberija INFO ::

 

ЈЕВРЕЈИ У БИЈЕЉИНИ


Синагога у Бијељини 1928. год.
О прошлости бијељинских Јевреја (Чифути, Жидови, Јуде, Мојсијевци) као уосталом о прошлости Бијељине уопште, недовољно се зна. Историја Јевреја у Бијељини временски је ограничена на само један вијек постојања – од средине 19. до средине 20. вијека. Јевреји су се населили у Бијељину иза Омерпашиних реформи 1851. године. Бијељина је тада била највећи град на подручју цијелог Санџака и једини град у коме су тада живјели Јевреји.

Јевреји су у наредних 100 година били врло значајни у развоју трговине и друштвеног живота. Заузимају видно мјесто у прошлости Града Бијељина иако никада нису представљали више од 1-3% укупног становништва у граду. У бурним историјским збивањима Другог свјетског рата од укупно око 350 бијељинских Јевреја, свега пар десетина преживјело је нацистички геноцид. Након Другог свјетског рата и ово мало преживјелих Јевреја убрзо се одселило из Бијељине, тако да данас нема ниједна јеврејска породица у Бијељини. Остало је само сјећање и запажена архитектонска остварења ове значајне етничке групе да свједоче о њиховом удјелу у прошлости Бијељине.

Прве јеврејске породице у нашем граду биле су Салом, Данон, Аларац Папо и Алкалај, досељене из Сарајева, Скопља и Солуна. Сви досељеници из турског доба припадају огранку шпанских Јевреја, тзв. Сефарда. Нови становници нашег града бавили су се махом трговином, па је у Старој и Јањици чаршији формиран јак трговачки центар. Од првих бијељинских трговачких породица нарочито су биле угледне фамилије Папо и Салом, које су стекле велики капитал и као виђене личности биле су биране у градску општину. Јевреји Сефарди углавном су били насељени у Шабић махалу око старе српске основне школе, данашње „Свети Сава“. Јевреји су у граду имали мали молитвени храм са два рабина и основну школу, тзв. медар са 11 ученика. При храму су имали и малу библиотеку са вјерским књигама.

Доласком новог окупатора, Аустро-угарске Монархије 1878. године, у Бијељину долази и нова група Јевреја из Њемачке и околних земаља – Ашкенази.  Први досељени Ашкенази су Габор Гринфелд 1890. године, Арпад Вајл 1895. године и нешто касније Вилим Швицер. У почетку су односи између Сефарда и Ашкенази Јевреја били доста затегнути. Једно вријеме су обје групе Јевреја имале одвојене храмове, свештенике и школе, да би дошло до помирења изградњом велике заједничке синагоге око 1900. године, која се налазила преко пута данашње Аутобуске станице код хотела „Дрина“.
 
Старе јеврејске грађевине

Јевреји су по досељењу у Бијељину живјели углавном у Шабића сокаку, али од тих кућа скоро ништа није остало. Познато нам је мјесто гдје је била кућа породице Малц, који су касније купили кућу код данашњег кафића „Парадизо“ у Галамића сокаку, данашњој Улици Професора Бакајлића. Јевреји Ашкенази су углавном живјели у три улице, данашњој Карађорђевој, Кнеза Милоша, те Кнегиње Милице и пар породица у Улици Светог Саве, бившој Српској. Једна од главних улица у граду, некад Вилма штрасе, па Улица Краља Александра, па Титова, а данас Карађорђева била је елитно мјесто за подизање репрезентативних кућа и трговина. Тако је чувени трговац Арап Вајл почетком овог вијека подигао кућу између данашње Наше банке и Општине, на углу Улице Меше Селимовића. Та кућа, данас дио зграде Општине, реновирана је прије пар година и бљеснула је новим сјајем. У приземљу је Арпад Вајл имао велику деликатесну радњу, а на спрату је имао шестособни стан. Идући даље Карађорђевом улицом, послије данашње зграде осигурања „Јахорина“ налази се мала приземна кућа, некад у власништву Лауре Пинто. Преко пута те куће, такође приземна, налази се кућа која је припадала доктору Менто Салому.

Јеврејска синагога, импозантне величине и љепоте, налазила се преко пута Аутобуске станице, у паркићу хотела „Дрина“. Подигнута око 1900. године имала је два велика торња на прочељу зграде и лијепо поплочано и велико двориште. Доласком Нијемаца и усташа 1941. године зграда је опљачкана и претворена у коњушницу, али је преживјела рат, да би била срушена од нове комунистичке власти и тако је Бијељина заувијек остала без једне вриједне и репрезентативне грађевине. Одмах до бивше синагоге налази се велика кућа на спрат бијеле боје у којој је живјело више јеврејских породица, од којих је нама позната фамилија Мојсија Алкалаја. Јевреји нису имали много сиротиње, а тај мали број сиромашних Јевреја становао је у сокаку иза данашњег Соколског дома. Ту су живјели лимар Кабиљо, Леа Мантиљо, Рафо Монтиљо и Хајон Јохан.

У данашњој Улици Кнеза Милоша, бившој Краљице Марије, становало је много јеврејских породица. У великој жутој кући преко пута хотела „Дрина“ живјела је породица Вајс. У сокаку до те куће била је велика кућа Габора Гринфелда. Преко пута хотела била је и кућа Рифке Алкалај, жене која је отворила хотел “Европа“, некадашњи Дом војске Републике Српске. Преко пута биоскопа био је низ јеврејских кућа. Од улаза у сокак преко пута биоскопа, па до сокака према хотелу познате су куће Баре Баруха и Букус Јозефа. Данашња апотека у кући Трифковића у Галцу била је некад власништво Озмо Хајмука. Улица Кнегиње Милице и данас посједује неколико врло лијепих јеврејских кућа. Једна од најљепших старих кућа у Бијељини је кућа Виљема Швицера, данашња месара Маловић. До ње је велика жута кућа са јеврејским звијездама на врху фасаде, у којој је становао Ико Алкалај, а служила је као сједиште Јеврејске општине у Бијељини. Када се крене од библиотеке, прије куће Владе Казанџића, налази се кућа породице Барух. У Улици Светог Саве, данашња кућа адвоката Тодоровића била је власништво сајџије Семо Јакова, а преко пута данашњег забавишта била је кућа Изидора и Јудите Хајон. Између споменика Војислава Кецмановића и Мајевичке улице на десној страни се налази спратна кућа породице Перера.

Већина јеврејских радњи била је смјештена у Старој чаршији. У очуваном дијелу те чаршије, до библиотеке, налази се кућа данашње Финансијске полиције, некад власништво породице Перера. У том реду је и бивши хотел „Европа“, власништво Рифке Алкалај. На мјесту данашње библиотеке, иза бивше кафане „Корзо“, била је кућа породице Хајмачи, а до ње кућа у којој је становао бијељински рабин Алтарац Арон. У сокаку иза кафане „Корзо“ живио је Семо Јаков, а магаза породице Папо била је у дворишту. Затим је слиједила кућа у којој је живио јеврејски љекар Шварцбегер. У другим дијеловима града било је појединачно још пар јеврејских кућа. Преко пута Гарнизона, прије старог Ванековог млина, била је кућа Херте Нузбаум, чији је отац Леон био пекар. У сокаку код некадашњег ресторана „Тина“ налази се кућа Хајон Шишмона. Нарочито је лијепа и велика била кућа Аврама Финција на салашу код Бијељине, данашње насеље Финцов салаш. На том салашу Финци је својевремено имао велику и тада модерну пецару ракије. Кућа му је била код станице бивше пруге Бијељина-Стари Угљевик, код моста на каналу Дашница. По причама старих Бијељинаца, била је изузетно лијепа са великим двориштем и дрворедом.

Складан и хармоничан живот бијељинских Јевреја прекинуо је Други свјетски рат и долазак Нијемаца и усташа у Бијељину. На подручју наше општине у логорима и другом терору страдало је 318 Јевреја. Највише наших јеврејских суграђана и сапатника којих више нема убиле су усташе, чак 242, од чега је у злогласном Јасеновцу страдало 193. Ова етничка заједница је можда уништена, али сјећање је остало. О животу Јевреја у Бијељини остале су да свједоче бројне грађевине. Један од подсјетника на боравак Јевреја у Бијељини је и јеврејско гробље које се налази у Сремској улици, а посљедњи пут је уређено 2005. године.

Semberija info - Lj. Božić