Сваки пут када пролазите поред Градског биоскопа у Бијељини морате примијетити мурал који је биоскопу удахнуо потпуно нови изглед. На муралу се налази упечатљив лик каубоја са револвером, а у његовој позадини небо над преријом које се прелива од тамноплаве, преко крваве и пурпурне до жуте боје. Оно што посебно краси овај мурал јесте цитат који никога од нас неће оставити равнодушним: „Нека твој сан буде твоје оружје“.

Осамдесетих година у бившој Југославији многи нису знали гдје је Бијељина, али знали су ко је Хари Џексон. Кроз овај текст упознајте Харија Џексона, првог и јединог каубоја у Семберији. У вријеме када је Бијељина била непозната варошица остатку свијета, она је имала свог сценаристу, глумца и редитеља вестерн филмова.

Аљуш Мусли, свима познатији под именом Хари Џексон, именом које је за живота уписао у личну карту и које стоји на његовом споменику на гробљу у бијељинском насељу Селимовићи. Хари је рођен 1944. године у мјесту Порој код Тетова у Македонији, а 1952. године са оцем и три брата долази у Бијељину у којој ће провести остатак живота. Код познатог бијељинског фотографа Владе Корде изучио је фотографски занат, након чега шездесетих отвара фото-студио изнад којег је стајала табла са натписом „Фото режисер вестерна Хари Џексон“. Фотографским послом се бавио коректно. Радио је фотографије за документе и породичне фотографије, али много је волио ретуширати и уљепшавати људе на фотографијама, па се стога његова браћа никада нису фотографисала код њега.

Хари се заљубио у каубојце још као дјечак. Обзиром да није увијек било новца за биоскоп, неколико његових другара и он би се скупили и изабрали једног који најбоље зна да препича филм уз пуцњаву, бацање на под када главни јунак погине и уз остале филмске додатке. Тај би отишао да одгледа последњи вестерн хит.



Када је Хари почео да ради и зарађује као власник фото-студија, сав новац улагао је у касете и опрему, али и у сценографију, те што аутентичнију одјећу за своје глумце, како би све било што увјерљивије. Глумци у вестерн филмовима били су његови пријатељи и познаници. Роми су глумили Индијанце и Мексиканце. Поред Дрине снимао је многе сцене маштајући о ријеци Рио Гранде. Семберски сељаци, који су му уједно били и статисти у филмовима, увијек су му излазили у сусрет. Чак су му позајмљивали своје коње и краве. Чувени воз „Ћиро“, који је саобраћао на релацији Бијељина-Угљевик, у сценама Харијевих филмова опљачкан је и отиман безброј пута. Из вестерна црпио је животну филозофију и осјећај за праведност. Никада није волио власт и увијек је био против система.

Крајем шездесетих година у Семберији се снима први вестерн филм који носи назив „Вјешање Харија Џексона“. Након првог вестерна, снимљени су су филмови „Испирачи злата“, „Трагом злочина“ и многи други. Хари је са својим сарадницима снимио око петнаест филмова. Неки од његових филмова приказани су на Пулском фестивалу. Последњи филм, „Борац за правду“, Хари је снимио 1984. године за ТВ Нови Сад. Ипак, када је Хари снимао своје филмове, није ни слутио да ће неко снимити филм о њему. Емир Кустурица снимио је о Џексону документарни филм за пријемни испит на Прашкој филмској академији.

​

Хари Џексон је преминуо 16. августа 1999. године, а сахрањен је два дана касније на гробљу Селимовићи.

Хари је био човјек испред свог времена. Био је сањар и илузиониста. Тужно је што су од снимљених вестерн филмова у Семберији остале само приче. Харијевих снимака нема, а нико не зна гдје су. Једна прича говори да је Хари своје филмове, заједно са опремом, узидао у темеље куће у којој је била смјештена његова радња. Са друге стране има прича да су филмови уништени током протеклог рата. Шта је истина, нико не зна.

Semberija info - Lj. Božić