ИНТЕРВЈУ "СЕМБЕРСКИХ НОВИНА": МИЛЕ СПАСОЈЕВИЋ, СТАРЈЕШИНА ТЕРИТОРИЈАЛНЕ ВАТРОГАСНЕ ЈЕДИНИЦЕ БИЈЕЉИНА :: Semberija INFO ::

 

ИНТЕРВЈУ "СЕМБЕРСКИХ НОВИНА": МИЛЕ СПАСОЈЕВИЋ, СТАРЈЕШИНА ТЕРИТОРИЈАЛНЕ ВАТРОГАСНЕ ЈЕДИНИЦЕ БИЈЕЉИНА


За нас нема немогућег, али ватру никада не смијеш подцијенити

Миле Спасојевић се за ватрогаство одлучио јер је то хуман посао који се, како каже, ради срцем или никако. У ватрогаству је 26  година и иза себе има велики број интервенција свих облика и обима. Истиче да за вријеме интервенције нема умора, само циљ да се спасе нечији живот, кућа, имовина. 

Када сте и гдје почели да се бавите овом професијом за коју можемо слободно рећи да је  предодређена само за најхрабрије? Како је тада било организовано ватрогаство?

-У ватрогаству сам од 1993. године, а ватрогасац сам првих десет година био у Добровољном ватрогасном друштву ,,Подриње“ у Јањи, а затим сам прешао у Бијељину на мјесто замјеника старјешине ватрогасног друштва. Након шест мјесеци, по одласку тадашњег старјешине у пензију, долазим на мјесто старјешине, на ком сам и данас. У вријеме кад сам почео као ватрогасац, ватрогасно друштво у Јањи имало је само четворицу запослених, а ватрогасци добровољци ангажовани су по потреби. Ни бијељинско ватрогасно друштво тада није било бројно, имало је 16 запослених. Године 1993. горјела је Техничка школа ,,Михајло Пупин“ и тај случај је указао да се мора озбиљније приступити организацији ватрогасног друштва. Покренута је иницијатива да се формира професионална ватрогасна јединица, што је и урађено 1994. године, а као Професионална ватрогасна јединица функционисали смо до 2012. године, када смо, по Закону о заштити од пожара, преименовани у Територијалну ватрогасну јединици која дјелује у склопу Градске управе града Бијељине. Годину послије, гаси се Ватрогасно друштво Јања које 2014. године постаје одјељење бијељинског ватрогасног друштва које опслужује Јању и петнаестак села који гравитирају тој мјесној заједници. Данас Територијална ватрогасна јединица Бијељина има 63 запослених, од тога 56 оперативаца, а то су ватрогасци, замјеник старијешине и старијешина. 

Како је Ватрогасна јединица оспособљена за противпожарне интервенције? Колико имате возила, те у каквом је стању лична опрема ватрогасаца? 

-Када сам почео да радим, возила којима се располагало била су стара, најмлађе возило било је 1986. годиште. Прво ново ватрогасно возило купљено је 2005. године. Од тада до данас купили смо 17 ватрогасних возила различитих намјена. Иначе, тренутно располажемо са 19 возила. Ватрогасци су опремљени новом личном опремом која се састоји од интервентског одијела за приступ ватри, ватрогасних чизама, ватрогасног шљема, опасача,  рукавица и изолационог апарата. 

Звање ватрогасца је племенито и часно. Помажете људима спашавајући њихове животе и имовину од пожара, помажете унесрећенима у саобраћају, те нашу локалну заједницу чувате од могућих пожара. Ватрогаство је посебно тежак и опасан посао и у многим ситуацијама у опасности се нађу и ватрогасци. Да ли сте од 1993. године, од када сте Ви у ватрогаству,  имали случајева тешко озлијеђених и страдалих ватрогасаца?

-На нашу велику срећу нисмо имали случајева нити  тешко озлијеђених нити страдалих ватрогасаца. Лакших повреда је било, али никада ништа озбиљно. Тактика у раду је таква да се прво мора заштитити себе, да би се могла пружити помоћ другоме. Јер, ако ватрогасац није добро заштићен он не може пружити помоћ ни другоме. 

Ватрогасна јединица Бијељина, као и свака друга ватрогасна јединица, води своју статистику о интервенцијама. Каква је била прошла година?

-Прошла година је била рекордна по броју интервенција, било их је 479 и свакодневно смо били на терену. Највећи је то број уназад 26 година, колико сам ја у ватрогаству. Од тих 479 интервенција, 21 је била на привредним објектима, 47 пута смо интервенисали на стамбеним објектима, 27 на пољопривредним, а 191 пут је горило ниско растиње, а био је један шумски пожар. У 2018. години било је 25 пожара на путничким аутомобилима, 34 пожара на димњацима, а  40 пута смо интервенисали гасећи контејнере. У 11 случајева смо интервенисали у саобраћајним несрећама, интервенције отварање врата и лифта 36 пута, а биле су и 42 разне друге техничке инервенције.  Кад је ријеч о материјалној штети, процјењујемо да је преко 1.500.000 марака, јер је било пожара са великом материјалном штетом. Пожари су, издвајам, захватили четири пилане, горјела је фарма свиња у Дворовима, објекат фирме ,,Глобус“ у Кривој Бари, те домаћинство у Горњем Којчиновцу у ком су изгорили помоћни објекти, пољопривредна, меканизациј и један број стоке. 

 

Годинама сте указивали на проблем неадекватне локације ватрогасне јединице. Смјештени сте у објекат који је саграђен још у доба аустроугарске владавине, а у који се, како пише историја, по оснивању, давне 1886. године, смјестило ватрогасно друштво. Почетком ове године јавност сазнаје да ће се градити нови ватрогасни дом. Можете ли нешто више рећи о томе?

- Историја ватрогасног друштва на неки начин је и историја нашег града, јер расли смо заједно. И у добрим и у турбулентним временима , поносни прије свега на чињеницу што смо се кроз све ове године успјешно развијали, бринули смо за сигурност наше заједнице. 
Да, дислокација нам се смијеши, захваљујући нашој упорности и разумијевању Градске управе на челу са градоначелником Мићом Мићиће. Овај објекат је у првој градској зони, у Мајевичкој улици, и иза објекта Електро Бијељине. Проблем је што је уска уличица која води од нашег објекта на главну улицу, што отежава излазак наших возила на интервенције, а поред тога сметња знају бити и непрописно паркирани аутомобили грађана. 
За изградњу ватрогасног дома већ је купљено земљиште. То је парцела од око 10 дунума, прије раскрснице према Великој Обарској, на лијевој страни. Новац је из буџетских средстава града Бијељине, а из буџета су и средства за израду техничке документације. Пројекат ће урадити Дирекција за развој града, а биће то први пут да се у Бијељини гради ватрогасни дом. Зато ћемо се потрудити да изгледом, величином, садржајима и функционалношћу буде у складу са потребама новог времена и као у развијеним срединама. 
Градња ће почети ове године, а динамику градње диктираће финансијска средстава.

Семберске новине / М. Решидовић