Шест деценија активним бављењем шахом и полувјековни педагошки рад у области древне игре, вршачки ФИДЕ мајстор и ентузијаста Милорад Капелан је крунисао књигом „Програмирана настава шаха”, коју је намијенио наставницима и младим талентованим шахистима.

‒ Дјецу су у шаху одувек одушевљавали лијепи матови и патови, занимљиве завршнице и ефектне комбинације. Жеља ми је да читаоци доживе задовољство и љепоту коју пружа древна игра, да осјете побједу духа над материјом. Познате су многе васпитне и образовне вриједности, на које шах утиче у току формирања младе личности: доприноси развоју логичког размишљања, смисла за комбинацију, разбуктава машту, усађује осјећај за реалност и љепоту, поспјешује развој стрпљења, дисциплине, пажње, истрајности,  каже Капелан, познат посебно по томе што је 1988. године у Основној школи „Вук Караџић” у Вршцу, док је био директор, увео шах као обавезну ваннаставну активност, по чему је ова школа била прва у Југославији, а Вршац постао град у коме је свака породица имала бар једну шаховску гарнитуру.

Основна школа „Вук Стефановић Караџић”, чији је ђак био и први српски велемајстор, Бора Костић, у то вријеме била је и једина у Европи која је имала шах као обавезну ваннаставну активност, за коју је Капелан најприје обучио двадесетак наставника да би они стечена знања преносили ђацима. Касније су примјер Вршца слиједиле Шпанија, па Република Калмикија (јужни дио Руске Федерације), а у свијету је Народна Република Кина већ била позната по томе што је шах био обавезан наставни предмет. Древну умну игру научило је око 600 ђака, од којих се тридесетак издвојило и наставило да се активно бави шахом. У то вријеме било је забиљежено да су родитељи уписивали дјецу у ову школу баш због шаха.

‒ Мало је недостајало да нам и званични државни просветни органи одобре увођење шаха у редовну наставу, и то не само у нашој школи. Истраживање је, наиме, потврдило да шах изграђује поменуте особине у току развоја личности дјетета, те има и снажну везу са школским предметима, посебно, математиком. Каснијим праћењем наших некадашњих ученика-шахиста, дошли смо до закључка да је древна игра допринијела и њиховом даљем школовању и угледу у друштву, износи Милорад Капелан.

У току основног школовања издвојили су се Слободан Мунижаба, Бошко Ђонин, Снежана и Петар Стајић, Зоран Веровски, Никола Максимовић, Љубиша Петровић, Ивана Ћосић. Елизабета Фољан, Марија и Јелена Стојановић, Љубомир Илкић, Манфред Вебер... Прије преласка у поменуту вршачку основну школу, Капелан је радио у сусједном Павлишу, у Основној школи „Ђура Јакшић”, па и тамо оставио дубок „шаховски траг”.

Познате су његове „златне дјевојчице” из овог села, које су то мало мјесто прославиле: интернационални мајстор Душица Чејић, ФИДЕ мајстор Стака Цветковић, мајстор Јадранка Грек, мајсторски кандидати Олгица Грек, Весна Вељић, Вера Стефанов, Божанка Бућкош, Љиљана Божић, Добринка Цветковић... За тај дио Капелановог стажа и његов значај, познати шаховски публициста и новинар Душан Бућан је констатовао: „Дјевојчице Павлиша одиграле су фундаменталну улогу у развоју женског шаха у Југославији”.
​
Свој писани првенац на 330 страница овај угледни Вршчанин посвећује најмлађим суграђанима и послије одласка у пензију уводи их у тајне ове древне игре, а међу петнаестак полазника види и будуће велемајсторе. У књизи је, иначе, 1.440 задатака распоређено у 80 лекција. Свака лекција има 12 задатака представљених дијаграмима и проблемима за вјежбу. Аутор будућим шахистима нуди и рјешења, а уколико постоји више могућности, понуђен је и простор да до њих сами дођу.
 
Извор: Политика