Немања Јанковић (39) је рођен у Сарајеву. Од 1996. године с породицом живи у Бијељини.

Гимназију је завршио у Бијељини. Посљедњих 24 године, како каже, све од своје 16. године, провео је уз књигу, на Медицинском факултету и на специјализацијама.

-Медицински факултет сам завршио 2006. године у Фочи, а специјализацију из опште хирургије 2013. године на ВМА у Београду. Након тога завршио сам и субспецијализацију из васкуларне хирургије 2017. године на ВМА у Београду.

Похађао сам и докторске академске студије на Универзитету у Крагујевцу из области експерименталне хирургије.

Тренутно припремам докторску дисертацију из те области. Од 2008. године радим у Општој болници „Свети врачеви“ у Бијељини, на Одјељењу хирургије. Што се тиче конкретног посла, то је општа хирургија, у посљедње три године васкуларна хирургија која је посебно занимљива за Бијељину, јер се раније то овдје није радило. Почели смо уводити значајне процедуре и операције у области васкуларне хирургије које никада раније нису извођене. У периоду пандемије корона све је то мало успорено, јер смо више усмјерени на лијечење пацијената који обољевају од короне“.

Доктор Јанковић каже да је васкуларна хирургија на подручју РС и БиХ позната интензивније у протеклих двадесетак година.
 

Др Јанковић: Остајем овдје

Иако сам имао примаљиве понуде, нисам размишљао о одласку на рад у иностранство. Швајцарска, Бахреин, Катар, Емирати, све те земље нуде феноменалне финансијске услове. Планирам да овдје заснујем своју породицу, ту су ми родитељи, пријатељи. Бијељина је лијеп град, има добре комуникацијске везе са другим градовима и има добре и вриједне људе. Треба све то мало организовати и Бијељина може да буде најразвијенији град у региону. Ресурси за то постоје. је кандидат за одборника Покрета Успјешна Српска, на листи коју представља  СНСД, на броју 20.
-Треба се перманентно образовати, улагати у себе, отпутовати у свијет, видјети како живот функционише у развијеном свијету, те након тога доносити дефинитивну одлуку. Сви они који су отишли вани, ипак, кажу да нигдје нема живота као овдје. Овдје се може добро живјети. Ништа не долази само од себе, нити нешто пада с неба.
Медицина и хирургија су мој први и најважнији животни избор. Моја политичка активност биће усмјерена на унапређење и реализовање неких добрих и корисних идеја  које ће допринијети комплетном напретку друштва у РС.
 

- У посљедње три године интензивно се бавим тиме. Имамо велике планове, наравно, када се ова ситуација са короном смири, око развоја хирургије крвних судова. Уз помоћ стручњака са ВМА и стручњака са Клинике за кардиоваскуларне болести Дедиње желимо већ почетком наредне године да се максимално посветимо и  васкуларној хирургији“, каже доктор Јанковић.

-Што се тиче патологије, венске болести су распрострањеније, али су и безазленије, уколико искључимо обољење тромбоза вена. Бавимо се и хирургијом крвних судова врата, трбуха, абдоминалне аорте и доњих екстремитета.

Артеросклероза крвних судова повезује се са генетским насљеђем, али и са пушењем, начином исхране, стилом живота, повишеним холестеролима. Све то доприноси убрзаном развоју обољења. Артеросклероза се дешава и у петој и у десетој години живота, али она дефинише и процес старења човјека. Болест је удружена и са другим обољењима. Операцијом се прочишћавају крвни судови, ваде се „плакови“, односно нагомилане штетне масе.

​Бајпасовањем закрчених крвних судова омогућава се нормално функционисање човјека. Пуно људи данас има проблеме са крвним судовима. Водим васкуларну амбуланту. Уколико општа хируршка амбуланта свакодневно има 25 до 30 пацијената заказаних за преглед, васкуларна амбуланта је прати са 20 до 25 пацијената. Практично се изједначава број пацијената, иако је општа хирургија пуно шира у односу на васкуларну хирургију“.

Семберија инфо