Иако је све више оних који одлазе из земље, има и оних, истина пуно мање, који се враћају након што заврше школовање на свјетским универзитетима. Један од њих је 26-годишњи Немања Абаџић који је диплому магистра геодезије и даљинске детекције стекао на Универзитету у Москви.


 
Бијељинац Немања Абаџић је 2017. године дипломирао на Геодетском факултету у Бања Луци, а још прије завршетка студија почео је да размишља о магистарским студијама у иностранству, јер је желио да постане дио иностраног образовног система. Послије озбиљних истраживања одлучио се за наставак образовања у Русији и почео да учи руски језик. Јавио се на конкурс који сваке године расписује Влада Руске Федерације и добио стипендију за магистарске студије на Државном геодетском факултету Московског универзитета. У Москву је отпутовао седам дана након што је стекао диплому Бањалучког универзитета.  

                                                                                                                  
- Студирајући у иностранству сматрао сам да ћу добити прилику да будем дио другачијег образовног система, проширим своје видике, упознам нове људе и културе’’, каже Немања, који је по доласку у Москву, као и други страни студенти који су стипендисти Владе Руске Федерације, добија смјештај у оквиру универзитетског дома, те шест мјесеци учи језик.
 
- Москва је задивљујући град, пун изненађења у којем живи 20 милиона људи, са дневном миграцијом од седам до десет милиона људи. Иначе, тамо су универзитети профилисани, тако, нпр. мој универзитет, који је основан 1773. године, има само оне  факултете на којима се изучавају области у којима је присутна геодезија,а то су  картографија, фотограметрија, даљинска детекција, космичка геодезија, сателитска геодезија, те класична геодезија’’, појашњава млади Бијељинац.
 
Каже, у Русији има доста младих с ових простора који су на различитим нивоима образовања, али има и доста наших људи који су у Русију дошли 1980-их година ради посла.


 
- Тих 80-их година у Русију су, углавном, одлазили наши грађевински радници, грађевински инжињери, архитекте, геодете и њих има тамо пуно. Ове новије генерације махом долазе кроз програм образовања, долазе да се образују за љекаре, хемичаре, економисте, дипломате...пуно младих с наших простора тамо студира’’, наводи Немања, који се из Москве  вратио недавно, почетком септембра и, како каже, овдје жели и да остане.
 
- Планирам да останем овдје, овдје су ми родитељи, брат и  сестра, који су ме неизмјерно подржавали и којима сам јако привржен. Ово је мој град који волим и то су разлози због којих желим да живим овдје’’, истиче Немања који, говорећи о тренду одлажења младих, образованих у иностранство, сматра да је то највише присутно код нас.
 
Како истиче, у Москви је упознао доста младих из  Африке, Јужне Америке и Азије, али они не размишљају о томе да остану у Русији.
 
- Код њих то не долази у обзир, они хоће да се врате. Надају се да ће њихове државе постати боље и уређеније кроз њих саме, кроз то што су они дошли у један велики град, завршили факултет и стекли високо образовање, упознали друге културе и они то све са собом носе у своју државу и надају се да ће њиховим ангажовањем оне бити боље, јер ће радити на томе’’, указује Немања Абаџић, чији су планови за будућност везани за Бијељину и  Семберију.
 
Даљинска детекција у пољопривреди

- Волим путовати, учити језике (поред српског говорим руски и енглески, а намјеравам научити и турски), те  упознавати друге културе. Међутим, сматрам да нема земље у којој вам може бити боље него тамо гдје сте рођени’’, каже Немања Абаџић, који вјерује да ће са дипломом магистра геодезије и даљинске детекције моћи да се запосли у својој Бијељини.

- Тренутно посједујем само идеје, а везане су за даљинску детекцију која је метода прикупљања података о простору и један је од начина примјењивања и у пољопривреди. Како смо ми пољопривредни крај и пошто се даљинска детекција већ дуже примјењује у пољопривреди развијених земаља, створила се идеја да се примјеном ове савремене методе припомогне унапређењу нашег пољопривредног сектора. Увођење савремених технологија допринијеће  повећању приноса и смањењу трошкова’’, указује Немања Абаџић.
 
Умјетност балансира емоције и оплемењује

Од малена је Немања нагињао умјетности и постојала је велика вјероватноћа да његов главни животни избор буде умјетност. У Бијељини је  завршио Школу иконописа ,,Одигитрија“ и ту је стекао прва знања о техникама и начинама примјене различитих сликрских техника.
 
- У седмом разреду основне школе кренуо сам у школу иконописа, и ту остао до дана данашњег. Активно сам био до краја средње школе, а по одласку у Бања Луку, а затим у Москву, остао сам у контакту.
 
,,Одигитрија“ је на нашим просторима јединствен примјер  тако организоване школе у којој се могу стећи сва знања везана не само за иконопис, него и за свјетовну умјетност, преко мозаика, скулптура и пејзажа’’, појашњава Немања, који  је и у Москви и у Бања Луци уз себе увијек имао штафелај, боје и кистове.

- За штафелај сам сједао кад дође инспирација, али и онда кад сам био нервозан, напет, када бих имао неке важне одлуке пред собом, мени је сликање било извор смирења и спокоја и просто кад сједнем за штафелај, концентришем се на то, а мисли се разбистре. Лијепо се осјећам док се бавим иконописом, али и док сликам пејзаже или портрете својих другара. Увијек сам се тиме водио - ако ми је лијепо, онда то треба и да радим’’,прича Немања, те истиче да му послије московских гужви много пријају мир семберске равнице и мајевички обронци.
 
- Предјела лијепих свугдје има, лијепе су руске равнице, шуме бреза, цркве...надахњујући су то призори, а овдје ме надахњује моја Мајевица. Моји родитељи су са Мајевице. Прелијепа је то планина пуна задивљујућих предјела за сликање и уживање. Посебне емоције ме преплаве док гледам врх Међедника, који је на Мајевици други највиши врх послије Столица’’, истиче, на крају, овај млади магистар, који се из Москве вратио у родни крај.
                               
​Семберске новине - Семберија инфо - М.Решидовић