Догодило се на данашњи датум – 4. јун
470. године пре нове ере – Рођен је Сократ, грчки филозоф и једна од најзначајнијих личности у историји западњачке филозофије.
1133. године – Немачки краљ Лотар II крунисан је за римског цара током похода на Рим, који је предузео да у Рим врати прогнаног папу Иноћентија II.
1783. године – Француски проналазачи браћа Етјен и Жозеф Монголфје први пут су јавно демонстрирали летење балоном пуњеним загрејаним ваздухом.
1798. године – Умро је италијански авантуриста Ђовани Казанова де Саингалт. Током бурног живота био је секретар кардинала, поморски официр, опат, коцкар, алхемичар, виолиниста, шпијун, библиотекар, а у историју је ушао као неуморни љубавник.
1831. године – Белгијски Конгрес прогласио је принца Леополда из династије Сакс-Кобург за првог монарха независне Белгије.
1867. године – Рођен је фински маршал и државник Карл Густав Емил фон Манерхајм, председник Финске од 1944. до 1946. године. Према његовој замисли изграђена је између два светска рата “Манерхајмова линија” одбране према СССР дуж совјетско-финске границе.
1916. године – Код Љвова, у Првом светском рату почела је офанзива руског генерала Алексеја Брусилова, која је значајно олакшала положај савезника на западном фронут и у Италији. Брусилов је у августу потукао трупе сила Осовине и заробио око 400.000 војника.
1920. године – У дворцу Тријанон код Париза силе Антанте су после Првог светског рата потписале мировни уговор са Мађарском и одузеле јој територије које је држала у оквиру Аустро-Угарске. Око 3,5 милиона Мађара остало је изван матичне земље, највише у Румунији.
1941. године – У егзилу у Холандији умро је Фридрих Вилхелм ИИ, пруски краљ и немачки цар (1888-1918. године). Спроводио је политику експанзије Немачке преко Балкана на Блиски и Средњи исток и учвршћивања колонијалних поседа. У новембру 1918. године приморан је да абдицира.
1942. године – Почела је четвородневна битка за пацифичка острва Мидвеј, у којој су Американци нанели први озбиљан пораз Јапанцима у Другом светском рату.
1943. године – Војним пучем збачен је са власти председник Аргентине Рамон Кастиљо.
1944. године – Савезничке трупе ушле су у Рим у Другом светском рату.
1946. године – Генерал Хуан Перон изабран је за председника Аргентине. Оборен је с власти војним пучем 1955. године, након чега је живео у егзилу. У земљу се вратио 1973. године, када је формирана перонистичка влада Хектора Кампоре и поново је изабран за председника. После његове смрти 1974. године положај председника преузела је његова супруга Изабела Перон.
1971. године – Умро је мађарски марксиста и књижевни критичар Ђерђ Лукач. Био је министар у влади Имре Нађа 1956. године, а после његовог пада привремено је протеран у Румунију. Касније се повукао из јавног живота. Најзначајнија дела: “Историја и класна свест”, “Разарање ума”, “Млади Хегел”.
1989. године – Кинеске власти су тенковима растуриле студентске демонстрације на пекиншком тргу Тјенанмен на којима је тражена демократизација земље. Према званичним подацима погинуло је 300 људи, а 7.000 је повређено, а према извештајима већине светских медија погинуло је више хиљада људи.
1989. године – На првим вишепартијским изборима у Пољској, након скоро 50 година, опозициона коалиција и алтернативни синдикални покрет “Солидарност” надмоћно су победили владајуће комунисте, што је означило крај комунизма и совјетске превласти у Пољској. Вођа “Солидарности” Лех Валенса у децембру 1990. године постао је председник Пољске.
1991. године – Комунистичка влада Фатоса Наноа у Албанији поднела је оставку након 20-дневног генералног штрајка.
1993. године – Савет безбедности УН одобрио је слање наоружаних трупа у Босну ради заштите шест “зона безбедности” (Сарајево, Тузла, Жепа, Сребреница, Горажде и Бихаћ) са овлашћењем да употребе оружје, а у случају потребе, одобрено је дејство НАТО авијације.
1996. године – Европска ракета “Аријана 5” експлодирала је 40 секунди после лансирања.
2003. године – Хрватска влада је на шест месеци суспендовала визни режим за грађане Србије и Црне Горе, који је био на снази око 12 година.
2003. године – На изборима у Тогоу председник Гнасингбе Ејадема освојио је нови петогодишњи мандат. На чело државе дошао је војним ударом 1967. године и важи за афричког лидера који најдуже влада.
2004. године – У Риму је умро познати италијански комичар Нино Манфреди, последњи од чувене четворке италијанских комичара коју су чинили још Тото (Антонио де Цуртис), Виторио Гасман и Алберто Сорди.
2006. године – Победом на председничким изборима, бивши председник Алан Гарсиа вратио се на политичку сцену Перуа, након што је његова влада 80-их година свој мандат завршила економским крахом, насиљем побуњеника и оптужбама за злоупотребу положаја.
Едукација