Данас је уторак, 6. децембар, 340. дан 2022. године. До краја године остало је још 25 дана.

1421. - Рођен енглески краљ Хенри Шести, посљедњи монарх из династије Ланкастер, који је формално постао владар 1422, у осмом мјесецу живота. Свргнут је у династичким борбама и убијен је у мају 1471. у лондонском затвору "Тауер".

1492. - Шпански морепловац италијанског поријекла Кристофор Колумбо открио острво Хиспањола, сада подијељено између Хаитија и Доминиканске Републике.

1507. - Њемачки картограф Мартин Валђемилер објавио прву географску карту новог континента коме је дао име Америка. У вријеме израде новог издања Птоломејевог атласа читао је писма Америга Веспучија из Новог свијета, у којима је италијански морепловац тврдио да пут преко Атлантика не води у Азију већ на, до тада, непознат континент, који је на основу тих описа нацртао и на карти написао ријеч - Америка.

1792. - Жирондинци у вријеме Француске револуције одлучили да краљу Лују Шеснаестом, посљедњем монарху феудалне апсолутистичке Француске, буде суђено. Револуционарни суд га је потом осудио на смрт и краљ је 1793. погубљен на гиљотини.

1833. - Рођен српски писац Јован Јовановић - Змај (на фотографији), члан Српске краљевске академије, лиричар богате инвенције, према оцјени књижевне критике "пјеснички израз духовног и душевног живота српског народа" у другој половини 19. вијека. Као пјесник се развијао под утицајем српске народне поезије и лирике Бранка Радичевића. Испјевао је збирке љубавних пјесама "Ђулићи" и "Ђулићи увеоци" - потресне, елегичне исповијести послије смрти супруге и четворо дјеце. Написао је велики број родољубивих и изузетно вриједних политичко-сатиричних пјесама, а као дјечији пјесник је непревазиђен у српској књижевности. Основао је и уређивао књижевни лист "Јавор", сатиричне листове "Змај", "Жижа", "Стармали" и дјечији лист "Невен". Преводио је с руског, њемачког, мађарског и енглеског језика. Остала дјела: књига пјесама "Певанија", пјесничка легенда "Видосава Бранковић", шаљиви комад "Шаран".

1877. - Амерички проналазач Томас Едисон у Вест Оринџу у Њју Џерсију демонстрирао први звучни снимак.

1882. - Умро енглески писац Ентони Тролоп, који је у великом броју романа реалистично описао грађански сталеж викторијанске Енглеске. Међу њима су најуспјелији романи из циклуса о имагинарној покрајини Барсетшир, попут "Стражара", "Торњева Барчестра" и "Посљедње хронике Барсета", у којима се појављују исти ликови у различитом добу живота.

1889. - Умро амерички државник Џеферсон Дејвис, предсједник Конфедерације Држава Америке током грађанског рата од 1861. до 1865. Послије пораза јужних држава у грађанском рату је ухапшен, али је 1867. пуштен из затвора без суђења.

1907. - У једној од најтежих несрећа у рудницима САД погинуо 361 рудар у руднику угља Монона у Вирџинији.

1916. - Њемачке трупе у Првом свјетском рату ушле у румунску пријестоницу Букурешт.

1917. - Фински парламент у Хелсинкију прогласио независност Финске, коју је признала совјетска Русија. Финска је од времена руског цара Александра Првог Романова губила територију, а послије ратова Наполеона Првог Бонапарте потпуно је потпала под власт Русије и 1809. постала руско велико војводство.

1917. - У судару француског брода "Мон Блан", натовареног експлозивом, укључујући 5.000 тона тринитротолуола, с белгијским бродом "Имо" у луци града Халифакс у Канади, погинуло је више од 1.500 људи, око 8.000 је рањено и велики дио града је разорен.

1921. - Велика Британија потписала мировни споразум са Ирском, према којем је успостављена Ирска Слободна Држава као чланица Британског комонвелта.

1925. - Италија и Египат потписали споразум о границама талијанске колоније Либије.

1938. - Француска и Њемачка потписале споразум о неповредивости међусобних граница, који су Нијемци погазили у Другом свјетском рату.

1941. - У дивовској бици за Москву Црвена армија у Другом свјетском рату прешла у противофанзиву, јер су до тада Нијемци незадрживо напредовали од почетка рата. На фронту широком 300 километара њемачке линије су пробијене у нападу седам совјетских армија и два коњичка корпуса, чији су борци били опремљени и увјежбани за борбу при ниској температури и у дебелом снијегу. Цијеле нацистичке дивизије биле су прегажене или опкољене и касније разбијене. До краја фебруара 1942. фронт је помјерен 115 до 200 километара од Москве.

1959. - Умро српски писац Јован Палавестра, који је писао приповијетке и драме, позоришну и књижевну критику. Дјела: драме "Савести на ветру", "Човек који се снашао", "Велики скандал", збирке приповиједака "Сиви видици", "На белом хлебу".

1971. - Индија признала Бангладеш - бивши Источни Пакистан, а Пакистан је узвратио прекидом дипломатских односа с Индијом.

1978. - Шпанци референдумом одобрили нови устав, према којем је Шпанија дефинисана као уставна монархија с парламентарном демократијом.

1989. - У највећем масовном злочину у историји Канаде убица усмртио 14 студенткиња Универзитета у Монтреалу и потом се убио.

1992. - Хинду екстремисти уништили џамију у Ајођи на сјеверу Индије, коју су, како се вјерује, муслимански освајачи изградили у Средњем вијеку на згаришту великог хинду храма, који су разорили. Од експлозије вјерских страсти хиндуса и муслимана у Ајођи је погинуло најмање 400 људи.

1995. - Између Хабаровска и Сахалина пао руски авион "Ту-154" и удес није преживио нико од 97 путника и чланова посаде.

1997. - Најмање 85 људи погинуло у близини Иркутска кад се руски транспортни авион "Ан-124" - који је превозио два борбена авиона - срушио на једно насеље.

1999. - ОЕБС потврдио да на Космету није било систематског насиља над Албанцима прије бомбардовања НАТО-а и да су до тада акције војске и полиције биле усмјерене против ОВК.

2003. - На бањалучкој Гинеколошко-акушерској клиници рођена прва беба из епрувете у Републици Српској, а цијели поступак вјештачке оплодње извршили домаћи стручњаци.

2003. - Генерална скупштина Асоцијације балканских новинских агенција (АБНА) у Солуну верификовала Српској новинској агенцији Срна статус пуноправне чланице ове организације.