Догодило се на данашњи датум – 1. децембар
1455. године – Умро је италијански вајар, златар и сликар Лоренцо Гиберти, који је израдио чувена врата на крстионици катедрале у Фиренци. Његов спис “Цомментарии” представља вредан документ за изучавање италијанске архитектуре и сликарства.
1640. године – Португалија је после устанка којим је збачена шпанска власт поново стекла независност. Две седмице касније војвода од Брагансе крунисан је за португалског краља под именом Жоао ИВ. Шпанија је независност Португалије признала тек 1668. године.
1761. године – Рођена је Мари Тисо, која се прославила правећи воштане маске личности погубљених у Француској револуцији, а у Великој Британији је 1802. године поставила сталну изложбу воштаних фигура својих савременика (данас Музеј Мадам Тисо).
1821. године – Доминиканска Република, која обухвата две трећине источног дела карипског острва Хаити, тада познатог као Хиспањола, прогласила је независност од Шпаније.
1822. године – Оснивач бразилског царства Дом Педро крунисан је за првог цара Бразила под именом Педро И.
1825. године – Умро је руски цар Александар I Романов, који је током владавине 1801-25. године проширио територију Русије (Грузија 1801, Финска 1809, Бесарабија 1812, Азербејџан 1813). Након пораза Наполеона у Русији 1812. године имао је водећу улогу у антифранцуској коалицији европских сила и један је од главних инцијатора стварања Свете алијансе 1815. године. Успешно је ратовао против Отоманског царства (1806-12) и помагао је српским устаницима.
1906. године – У Паризу је отворен биоскоп “Омнија Пате”, прва дворана у свету наменски изграђена за приказивање филмова.
1918. године – Одлуком данског парламента Исланд је стекао независност.
1918. године – Провинција Трансилванија, раније у саставу Мађарске, односно Аустро-Угарске, ујединила се са Румунијом. У састав Румуније ушао је и румунски део Баната и још неке покрајине. Овај датум Румуни славе се као национални празник Дан уједињења.
1918. године – У Београду је проглашена Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, с принцем Александром I Карађорђевићем као регентом и Београдом као престоницом.
1925. године – У Локарну у Швајцарској потписани су споразуми између европских држава о гаранцији мира и неповредивости граница. Најважнијим сматра се Рајнски пакт којим су се Немачка, Француска и Белгија обавезале на поштовање граница, а Немачка прихватила демилитаризацију Рајнске области. Ове споразуме прекршио је Хитлер 1936. године, када је окупирао Рајнску област, а потом напао Чехословачку (1938) и Пољску (1939).
1934. године – У Лењинграду је убијен Сергеј Киров, близак Стаљинов сарадник, члан Политбироа и секретар Централног комитета совјетске Комунистичке партије. Атентат на Кирова био је Стаљину повод да отпочне са жестоким обрачунима са противницима.
1936. године – Умро је италијански писац Луиђи Пирандело, добитник Нобелове награде за књижевност 1934. године, један од најзначајнијих драмских писаца 20. века, који је отворио нове путеве модерне драматургије. Од његове 44 драме сабране под насловом “Голе маске”, најпознатије су “Ђакомино”, “Хенри ИВ”, “Шест лица траже писца”.
1971. године – У Карађорђеву је на седници Председништва Савеза комуниста Југославије смењен део руководства Савеза комуниста Хрватске носилаца политике тзв. масовног покрета. Уследиле су “чистке” у политичким и привредним врховима у Србији, Словенији и Македонији, чиме је спречен покушај политичких и привредних реформи у СФР Југославији.
1973. године – Умро је израелски државник Давид Бен Гурион, вођа борбе за стварање државе Израел и њен први премијер 1948-53. и поново 1955-63. године.
1981. године – У највећој несрећи у историји југословенског ваздухопловства, авион “ДЦ-9 супер 80” љубљанског “Инеx-адриа авиопромета” ударио је у планину у близини Ајачија на Корзици. Погинуло је свих 178 путника и чланова посаде.
1988. године – Беназир Буто је постала премијер Пакистана, као прва жена на челу једне исламске земље.
1989. године – Михаил Горбачов је као први совјетски лидер посетио Ватикан и договорио се с папом Јованом Павлом ИИ о успостављању дипломатских односа СССР и Ватикана.
1991. године – На референдуму у совјетској републици Украјини надмоћна већина бирача изјаснила се за независност од СССР.
2000. године – Лидер Партије националне акције Винсент Фокс инаугурисан је за председника Мексика, чиме је окончан 71 годину дуг период владавине Институционалне револуционарне партије. То је био први пораз те партије од 1929. године.
2001. године – Јапански краљевски пар, принцеза Масако и престолонаследник принц Нарухито добили су, након осам година брака, прво дете, кћерку Аико.
2002. године – За председника Словеније изабран је дотадашњи премијер у више мандата Јанез Дрновшек.
2004. године – Умро је холандски принц Бернард, отац краљице Беатрисе. Бернард де Лип-Бистерфелд рођен је у Немачкој, а краљ Холандије постао је 7. јануара 1937. године, када је оженио тадашњу холандску краљицу Јулијану.
2010. године – Амерички конгрес је одлучио да се америчким Индијанцима и црним фармерима, који су деценијама чекали да Вашингтон одговори на њихове тужбе, исплати 4,6 милијарди долара и тиме закључи историјски судски спор.
ЕДУКАЦИЈА
1640. године – Португалија је после устанка којим је збачена шпанска власт поново стекла независност. Две седмице касније војвода од Брагансе крунисан је за португалског краља под именом Жоао ИВ. Шпанија је независност Португалије признала тек 1668. године.
1761. године – Рођена је Мари Тисо, која се прославила правећи воштане маске личности погубљених у Француској револуцији, а у Великој Британији је 1802. године поставила сталну изложбу воштаних фигура својих савременика (данас Музеј Мадам Тисо).
1821. године – Доминиканска Република, која обухвата две трећине источног дела карипског острва Хаити, тада познатог као Хиспањола, прогласила је независност од Шпаније.
1822. године – Оснивач бразилског царства Дом Педро крунисан је за првог цара Бразила под именом Педро И.
1825. године – Умро је руски цар Александар I Романов, који је током владавине 1801-25. године проширио територију Русије (Грузија 1801, Финска 1809, Бесарабија 1812, Азербејџан 1813). Након пораза Наполеона у Русији 1812. године имао је водећу улогу у антифранцуској коалицији европских сила и један је од главних инцијатора стварања Свете алијансе 1815. године. Успешно је ратовао против Отоманског царства (1806-12) и помагао је српским устаницима.
1906. године – У Паризу је отворен биоскоп “Омнија Пате”, прва дворана у свету наменски изграђена за приказивање филмова.
1918. године – Одлуком данског парламента Исланд је стекао независност.
1918. године – Провинција Трансилванија, раније у саставу Мађарске, односно Аустро-Угарске, ујединила се са Румунијом. У састав Румуније ушао је и румунски део Баната и још неке покрајине. Овај датум Румуни славе се као национални празник Дан уједињења.
1918. године – У Београду је проглашена Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, с принцем Александром I Карађорђевићем као регентом и Београдом као престоницом.
1925. године – У Локарну у Швајцарској потписани су споразуми између европских држава о гаранцији мира и неповредивости граница. Најважнијим сматра се Рајнски пакт којим су се Немачка, Француска и Белгија обавезале на поштовање граница, а Немачка прихватила демилитаризацију Рајнске области. Ове споразуме прекршио је Хитлер 1936. године, када је окупирао Рајнску област, а потом напао Чехословачку (1938) и Пољску (1939).
1934. године – У Лењинграду је убијен Сергеј Киров, близак Стаљинов сарадник, члан Политбироа и секретар Централног комитета совјетске Комунистичке партије. Атентат на Кирова био је Стаљину повод да отпочне са жестоким обрачунима са противницима.
1936. године – Умро је италијански писац Луиђи Пирандело, добитник Нобелове награде за књижевност 1934. године, један од најзначајнијих драмских писаца 20. века, који је отворио нове путеве модерне драматургије. Од његове 44 драме сабране под насловом “Голе маске”, најпознатије су “Ђакомино”, “Хенри ИВ”, “Шест лица траже писца”.
1971. године – У Карађорђеву је на седници Председништва Савеза комуниста Југославије смењен део руководства Савеза комуниста Хрватске носилаца политике тзв. масовног покрета. Уследиле су “чистке” у политичким и привредним врховима у Србији, Словенији и Македонији, чиме је спречен покушај политичких и привредних реформи у СФР Југославији.
1973. године – Умро је израелски државник Давид Бен Гурион, вођа борбе за стварање државе Израел и њен први премијер 1948-53. и поново 1955-63. године.
1981. године – У највећој несрећи у историји југословенског ваздухопловства, авион “ДЦ-9 супер 80” љубљанског “Инеx-адриа авиопромета” ударио је у планину у близини Ајачија на Корзици. Погинуло је свих 178 путника и чланова посаде.
1988. године – Беназир Буто је постала премијер Пакистана, као прва жена на челу једне исламске земље.
1989. године – Михаил Горбачов је као први совјетски лидер посетио Ватикан и договорио се с папом Јованом Павлом ИИ о успостављању дипломатских односа СССР и Ватикана.
1991. године – На референдуму у совјетској републици Украјини надмоћна већина бирача изјаснила се за независност од СССР.
2000. године – Лидер Партије националне акције Винсент Фокс инаугурисан је за председника Мексика, чиме је окончан 71 годину дуг период владавине Институционалне револуционарне партије. То је био први пораз те партије од 1929. године.
2001. године – Јапански краљевски пар, принцеза Масако и престолонаследник принц Нарухито добили су, након осам година брака, прво дете, кћерку Аико.
2002. године – За председника Словеније изабран је дотадашњи премијер у више мандата Јанез Дрновшек.
2004. године – Умро је холандски принц Бернард, отац краљице Беатрисе. Бернард де Лип-Бистерфелд рођен је у Немачкој, а краљ Холандије постао је 7. јануара 1937. године, када је оженио тадашњу холандску краљицу Јулијану.
2010. године – Амерички конгрес је одлучио да се америчким Индијанцима и црним фармерима, који су деценијама чекали да Вашингтон одговори на њихове тужбе, исплати 4,6 милијарди долара и тиме закључи историјски судски спор.
ЕДУКАЦИЈА
