1399. године – Краљ Ричард II постао је први енглески монарх који је абдицирао. На абдикацију су га приморали племићи који су се побунили против његове апсолутистичке владавине.

1758. године – Рођен је енглески адмирал Хорацио Нелсон један од највећих стратега у историји поморских ратова. Однео је кључне победе над Наполеоновом флотом, а 1805. године је нанео катастрофалан пораз удруженој шпанско-француској флоти код Трафалгара.

1901. године – Рођен је италијански нуклеарни физичар Енрико Ферми, добитник Нобелове награде за физику 1938. године. Заслужан је за низ основних открића у физици атомског језгра, а 2. децембра 1942. године у Чикагу пустио је у погон први нуклеарни реактор. Тај датум узима се и као почетак атомског доба.

1911. године – Италија је објавила рат Турској и упала у либијску провинцију Триполитанију.

1918. године – Бугарска је након пораза на Солунском фронту у Првом светском рату потписала примирје са савезницима (“Солунско примирје”).

1913. године – Рудолф Дизел, немачки инжењер, конструктор првог мотора са унутрашњим сагоревањем на принципу самопаљења (1893), нестао је у мору у каналу Ламанш приликом путовања из Антверпена у Лондон.

1923. године – На основу мандата Друштва народа, Велика Британија је успоставила власт у Палестини.

1930. године – Умро је руски сликар Иља Јефимович Рјепин, главни представник реализма у руском сликарству. Извршио је велики утицај на уметнике свога времена и био је узор совјетских социјалистичких реалиста (“Бурлаци на Волги”, “Литија”, “Иван Грозни и његов син Иван”, “Хапшење пропагандиста”).

1938. године – Велика Британија, Француска, Италија и Немачка потписале су споразум у Минхену којим је Немачкој дозвољено да припоји Судетску област, део Чехословачке са немачком националном мањином. Минхенски споразум сматра се пресудним актом којим је Хитлеру отворен пут за отпочињање Другог светског рата.

1940. године – Румунија је у Другом светском рату иступила из Балканског пакта који је 9. фебруара 1934. године у Атини закључила с Југославијом, Турском и Грчком.

1941. године – У Баби Јару, код Кијева, Немци су у Другом светском рату у масакру над Јеврејима, који је трајао два дана, побили 33.771 цивила, укључујући жене и децу.

1957. године – У Западном Пакистану је погинуло око 300 људи када је експресни воз ударио у композицију цистерни са нафтом.

1958. године – Емитован је први заједнички програм ТВ одашиљача у Београду, Загребу и Љубљани.

1967. године – Међународни монетарни фонд окупио је својих 106 чланица на састанку у Рио де Жанеиру, где је одобрена реформа светског монетарног система.

1970. године – Потпредседник Египта Анвар ел Садат преузео је дужност шефа државе после смрти Гамала Абдела Насера, а 5. октобра је формално постао председник државе.

1972. године – Јапан и Кина су нормализовали дипломатске односе.

1979. године – Папа Јован Павле II је, током прве папске посете Ирској, упутио апел за мир у Северној Ирској пред више од милион људи у Даблину.

1979. године – Председник Екваторијалне Гвинеје Франсиско Масијас Нгуема збачен са власти у августу 1979. године, а потом стрељан под оптужбом да је крив за “геноцид, издају, проневеру и систематско кршење људских права”.

1988. године – Мировне снаге УН су за свој 40-годишњи рад добиле Нобелову награду за мир.

1993. године – Један од комунистичких ветерана и представник тврде линије европских комуниста Жорж Марше повукао се, због лошег здравља, са места председника Комунистичке партије Француске, на чијем челу је био две деценије.

1994. године – Министри одбране чланица НАТО на састанку у Севиљи одлучили су да НАТО појача ваздушне нападе на положаје босанских Срба.

1999. године – Специјалне полицијске снаге за разбијање демонстрација брутално су претукле демонстранте у Београду када су покушали да дођу до резиденције председника СР Југославије Слободана Милошевића и изразе незадовољство његовом деветогодишњом владавином.

2000. године – Позиву лидера Демократске опозиције Србије на грађанску непослушност и генерални штрајк због покушаја режима да фалсификује изборне резултате од 24. септембра, први су се одазвали средњошколци у Горњем Милановцу и рудари колубарског рудника Тамнава. У наредним данима талас штрајкова захватио је целу Србију, почела је блокада магистралних путева.

2000. године – Бивши канадски премијер Пјер Тридо умро је у 80. години. Премијер Канаде од 1968. до 1979. и од 1980. до 1984, Тридо је након првог избора за премијера покренуо праву “тридоманију”, која је политичарима донела, за њих до тада недостижан, статус звезда.

2001. године – Савет безбедности УН усвојио је резолуцију о борби против тероризма и спречавању финансирања терориста. Резолуцијом је предвиђено увођење санкција свакој земљи која не буде поштовала антитерористичке мере.

2002. године – Учешће авганистанских спортиста на 14. Азијским играма, које су почеле у Пусану у Јужној Кореји, означило је њихов повратак на међународна такмичења, после осам година одсуства.

2004. године – Султан Хасанл Болкиах од Брунеја потписао је нови Устав који ће омогућити одржавање првих избора од 1962. године у овом, нафтом богатом, краљевству.

2010. године – Умро је амерички глумац Тони Кертис који је највећу славу стекао улогом у филму Билија Вајлдера “Неки то воле вруће” у коме је играо са Мерлин Монро и Џеком Лемоном.


​Едукација