Догодило се на данашњи датум, 15. август
1057. - Погинуо шкотски краљ Магбет, чији је живот инспирисао енглеског писца Виљема Шекспира да напише једну од својих најпознатијих драма.
1534. - Шпански монах Игнасио де Лојола у Паризу основао римокатолички језуитски ред, који је папа Павле Трећи признао шест година касније.
1769. - Рођен француски војсковођа и цар Наполеон Први Бонапарта, један од највећих освајача у историји, чији су походи измијенили Европу и окончали феудализам. Први пут се истакао 1793. у борби против Енглеза код Тулона, кад је у 24. години постао генерал. У Италији је 1796. и 1797. потукао војску Аустрије, а 1797. укинуо Млетачку репубику. Послије похода на Египат, по повратку у Француску је - користећи незадовољство владавином Директоријума - у новембру 1799. државним ударом завео режим конзулства, узевши неограничену власт као "први конзул", а од 1802. као "доживотни конзул". Реформисао је администрацију, просвјету, финансије и судство, дао Француској нов кривични и грађански закон, закључио конкордат с папом Пијем Седмим и привремено сузбио аспирације Велике Британије и Аустрије. Користећи успјехе, 1804. се прогласио царем, наставио освајања и завео апсолутистичку владавину. Побједама 1805. над Аустријанцима код Улма и руско-аустријском војском код Аустерлица, приморао је Аустрију на мир, а 1806. је заратио с Прусима, потукао их код Јене и Ауерштата и 1807. приморао Пруску да потпише мировни уговор под веома неповољним условима. Потом је покушао да покори Шпанију и 1808. је брата Жозефа поставио за шпанског краља, а Аустрија је - охрабрена његовим тешкоћама на Пиринејском полуоству - поново окушала ратну срећу, али је послије тешког пораза код Ваграма 1809. приморана на нове територијалне уступке. Наполеонове побједе од 1805. до 1809. су омогућиле потпуну политичку и економску превласт Француске над већим дијелом западне, средње и јужне Европе, а, покушавајући да покори цијелу Европу, 1812. се одлучио на инвазију Русије. Пораз који је тада доживио означио је почетак његовог краја, а моћ Француске, исцрпљене ратовима и привредном кризом, сломљена је поразом 1813. код Лајпцига. Савезници су ушли у Париз крајем марта 1814, а Наполеон је абдицирао и прогнан на средоземно острво Елба. Одатле се вратио у Париз у марту 1815, али је већ у јуну коначно путучен код Ватерлоа и прогнан на острво Света Јелена у Атлантском океану, на којем је умро 1821.
1771. - Рођен шкотски писац Волтер Скот, творац модерног историјског романа. Скупљао је и народне пјесме и писао епове из историје Шкотске. Превео је на енглески језик српску народну пјесму "Хасанагиница". Дјела: романи "Веверли", "Гај Манеринг", "Старинар", "Роб Рој", "Ајванхо", "Кенилворт", "Квентин Дервард", "Гроф Роберт".
1888. - Рођен енглески пуковник Томас Едвард Лоренс, познат као Лоренс од Арабије, археолог, истраживач, писац и ратник. Истакао се у борбама на Блиском истоку и Саудијској Арабији у Првом свјетском рату - кад је окупио Арапе, непријатељски расположене према Отоманском царству. Спретно користећи жељу Арапа за слободом, остварио је многе циљеве британске колонијалне политике.
1914. - Послије упада у Србију 200.000 аустроугарских војника у Првом свјетском рату Српска врховна команда је пребацила 180.000 војника у сјеверозападну Србију и израдила план за Церску битку. Захваљујући сјајној стратегији српске команде и неупоредивој храбрости српских војника, до 24. августа у Србији није остао ни један аустроугарски војник, изузев 4.500 заробљеника. Церска битка је прва савезничка побједа у Првом свјетском рату, која је силно подигла углед српске војске и спријечила Аустро-Угарску да на вријеме концентрише трупе на руском фронту.
1914. - Проласком брода "Анкон" отворен Панамски канал, прокоп дуг 81,6 километара, који у најужем дијелу средње Америке спаја Атлантски и Тихи океан. Канал је званично отворен тек у јулу 1920, а радови - које је 1789. године започео градитељ Суецког канала Француз Фердинан де Лесепс, а САД преузеле 1901. - праћени су финансијским аферама, притисцима и војним интервенцијама.
1917. - Збаченог руског цара Николаја Другог Алексадровича Романова и његову породицу бољшевици су извели из резиденције у Царском Селу код Петрограда и отпремили у Сибир, гдје су их, према наређењу вође Октобарске револуције Владимира Иљича Уљанова, убили 1918.
1924. - Рођен енглески писац Роберт Окстон Болт, познат по популарним, интелигентно, али традиционално писаним драмама са вјештим заплетом, попут "Човјека за сва времена" о животу Томаса Мора, једне од најбољих историјских драма писаних у 20. вијеку. Остала дјела: драме "Трешња у цвату", "Тигар и коњ", "Благи Џек", "Браћа и сестре", "Виват! Виват Регина!", "Стање револуције", филмски сценарији "Човјек за сва времена" , "Лоренс од Арабије", "Доктор Живаго", "Рајанова кћи".
1944. - У Другом свјетском рату формиран Корпус Народне одбране Југославије.
1947. - Акт о независности Британске Индије ступио је на снагу, којим су послије 180 година колонијалне владавине Велике Британије формиране Индијска Унија и Пакистан. Индијску Унију је махом насељавало хиндуистичко становништво, а Пакистан муслиманско. На југу је формиран доминион за острво Цејлон.
1948. - Јужна Кореја је постала независна држава под називом Република Кореја, са предсједником Сингманом Ријем.
1950. - У земљотресу у сјевероисточној индијској држави Асам погинуло је више од хиљаду људи.
1960. - Проглашена независност афричке државе Конго-Бразавил, који је од 1886. био француска колонија под називом Средњи Конго.
1962. - Пробијен друмски тунел испод Мон Блана, највишег врха у Европи, којим је француски град Шамони повезан са италијанском долином Аосте.
1971. - Бахреин стекао независност послије вијек и по британске колонијалне власти.
1975. - У војном пучу убијен предсједник Бангладеша и отац независности те азијске земље шеик Мудџибур Рахман, који је послије стицања независности - у јануару 1972. - постао први премијер Бангладеша.
1990. - Предсједник Михаил Сергејевич Горбачов је обновио совјетско држављанство добитнику Нобелове награде за књижевност руском писцу Александру Исајевичу Солжењицину, који је 1974. под притиском власти принуђен да емигрира на Запад.
1994. - У Судану ухапшен и одмах изручен Француској Иљич Рамирес Санчес, познат као "Карлос Шакал", један од водећих свјетских терориста.
1995. - Јапан је - 50 година послије окончања Другог свјетског рата на Пацифику - први пут јасно изразио жаљење због ратних акција у региону.
1997. - Лидери Грузије и њене побуњене провинције Абхазије договорили се да спорове ријеше мирним путем.
1998. - У најтежем појединачном терористичком нападу у Сјеверној Ирској, током скоро 30 година насиља, од експлозије аутомобила бомбе у мјесту Омаг у тој британској провинцији погинуло је 29 људи.
2000. - Хрватска глумица Ена Беговић погинула у саобраћајној несрећи на острву Брач.
2001. - Потпуковник ВРС Драган Јокић, чије име се налазило на јавној оптужници, предао се званичницима Трибунала у бази СФОР-а у Рамићима код Бањалуке, а потом и формално ухапшен и пребачен у Хаг. Јокић изјавио да није крив ни по једној од четири тачке оптужнице која га терети за "злочине против човјечности, односно истребљење, убиство и прогоне на политичкој и вјерској основи, те кршење закона и обичаја ратовања".
2003. - Митар Рашевић, оптужен за ратне злочине почињене у Србињу/Фочи, пребачен у Хаг. Рашевић 18. августа, на првом појавиљивању пред Трибуналом, одбио да се изјасни о кривици, као и 16. септембра.
2008. - Министар спољних послова Србије Вук Јеремић предао у сједишту УН у Њујорку приједлог резолуције, којом Србија тражи да Генерална скупштина УН од Међународног суда правде затражи савјетодавно мишљење о легалности једнострано проглашене независности Косова и Метохије.
Независне новине
1534. - Шпански монах Игнасио де Лојола у Паризу основао римокатолички језуитски ред, који је папа Павле Трећи признао шест година касније.
1769. - Рођен француски војсковођа и цар Наполеон Први Бонапарта, један од највећих освајача у историји, чији су походи измијенили Европу и окончали феудализам. Први пут се истакао 1793. у борби против Енглеза код Тулона, кад је у 24. години постао генерал. У Италији је 1796. и 1797. потукао војску Аустрије, а 1797. укинуо Млетачку репубику. Послије похода на Египат, по повратку у Француску је - користећи незадовољство владавином Директоријума - у новембру 1799. државним ударом завео режим конзулства, узевши неограничену власт као "први конзул", а од 1802. као "доживотни конзул". Реформисао је администрацију, просвјету, финансије и судство, дао Француској нов кривични и грађански закон, закључио конкордат с папом Пијем Седмим и привремено сузбио аспирације Велике Британије и Аустрије. Користећи успјехе, 1804. се прогласио царем, наставио освајања и завео апсолутистичку владавину. Побједама 1805. над Аустријанцима код Улма и руско-аустријском војском код Аустерлица, приморао је Аустрију на мир, а 1806. је заратио с Прусима, потукао их код Јене и Ауерштата и 1807. приморао Пруску да потпише мировни уговор под веома неповољним условима. Потом је покушао да покори Шпанију и 1808. је брата Жозефа поставио за шпанског краља, а Аустрија је - охрабрена његовим тешкоћама на Пиринејском полуоству - поново окушала ратну срећу, али је послије тешког пораза код Ваграма 1809. приморана на нове територијалне уступке. Наполеонове побједе од 1805. до 1809. су омогућиле потпуну политичку и економску превласт Француске над већим дијелом западне, средње и јужне Европе, а, покушавајући да покори цијелу Европу, 1812. се одлучио на инвазију Русије. Пораз који је тада доживио означио је почетак његовог краја, а моћ Француске, исцрпљене ратовима и привредном кризом, сломљена је поразом 1813. код Лајпцига. Савезници су ушли у Париз крајем марта 1814, а Наполеон је абдицирао и прогнан на средоземно острво Елба. Одатле се вратио у Париз у марту 1815, али је већ у јуну коначно путучен код Ватерлоа и прогнан на острво Света Јелена у Атлантском океану, на којем је умро 1821.
1771. - Рођен шкотски писац Волтер Скот, творац модерног историјског романа. Скупљао је и народне пјесме и писао епове из историје Шкотске. Превео је на енглески језик српску народну пјесму "Хасанагиница". Дјела: романи "Веверли", "Гај Манеринг", "Старинар", "Роб Рој", "Ајванхо", "Кенилворт", "Квентин Дервард", "Гроф Роберт".
1888. - Рођен енглески пуковник Томас Едвард Лоренс, познат као Лоренс од Арабије, археолог, истраживач, писац и ратник. Истакао се у борбама на Блиском истоку и Саудијској Арабији у Првом свјетском рату - кад је окупио Арапе, непријатељски расположене према Отоманском царству. Спретно користећи жељу Арапа за слободом, остварио је многе циљеве британске колонијалне политике.
1914. - Послије упада у Србију 200.000 аустроугарских војника у Првом свјетском рату Српска врховна команда је пребацила 180.000 војника у сјеверозападну Србију и израдила план за Церску битку. Захваљујући сјајној стратегији српске команде и неупоредивој храбрости српских војника, до 24. августа у Србији није остао ни један аустроугарски војник, изузев 4.500 заробљеника. Церска битка је прва савезничка побједа у Првом свјетском рату, која је силно подигла углед српске војске и спријечила Аустро-Угарску да на вријеме концентрише трупе на руском фронту.
1914. - Проласком брода "Анкон" отворен Панамски канал, прокоп дуг 81,6 километара, који у најужем дијелу средње Америке спаја Атлантски и Тихи океан. Канал је званично отворен тек у јулу 1920, а радови - које је 1789. године започео градитељ Суецког канала Француз Фердинан де Лесепс, а САД преузеле 1901. - праћени су финансијским аферама, притисцима и војним интервенцијама.
1917. - Збаченог руског цара Николаја Другог Алексадровича Романова и његову породицу бољшевици су извели из резиденције у Царском Селу код Петрограда и отпремили у Сибир, гдје су их, према наређењу вође Октобарске револуције Владимира Иљича Уљанова, убили 1918.
1924. - Рођен енглески писац Роберт Окстон Болт, познат по популарним, интелигентно, али традиционално писаним драмама са вјештим заплетом, попут "Човјека за сва времена" о животу Томаса Мора, једне од најбољих историјских драма писаних у 20. вијеку. Остала дјела: драме "Трешња у цвату", "Тигар и коњ", "Благи Џек", "Браћа и сестре", "Виват! Виват Регина!", "Стање револуције", филмски сценарији "Човјек за сва времена" , "Лоренс од Арабије", "Доктор Живаго", "Рајанова кћи".
1944. - У Другом свјетском рату формиран Корпус Народне одбране Југославије.
1947. - Акт о независности Британске Индије ступио је на снагу, којим су послије 180 година колонијалне владавине Велике Британије формиране Индијска Унија и Пакистан. Индијску Унију је махом насељавало хиндуистичко становништво, а Пакистан муслиманско. На југу је формиран доминион за острво Цејлон.
1948. - Јужна Кореја је постала независна држава под називом Република Кореја, са предсједником Сингманом Ријем.
1950. - У земљотресу у сјевероисточној индијској држави Асам погинуло је више од хиљаду људи.
1960. - Проглашена независност афричке државе Конго-Бразавил, који је од 1886. био француска колонија под називом Средњи Конго.
1962. - Пробијен друмски тунел испод Мон Блана, највишег врха у Европи, којим је француски град Шамони повезан са италијанском долином Аосте.
1971. - Бахреин стекао независност послије вијек и по британске колонијалне власти.
1975. - У војном пучу убијен предсједник Бангладеша и отац независности те азијске земље шеик Мудџибур Рахман, који је послије стицања независности - у јануару 1972. - постао први премијер Бангладеша.
1990. - Предсједник Михаил Сергејевич Горбачов је обновио совјетско држављанство добитнику Нобелове награде за књижевност руском писцу Александру Исајевичу Солжењицину, који је 1974. под притиском власти принуђен да емигрира на Запад.
1994. - У Судану ухапшен и одмах изручен Француској Иљич Рамирес Санчес, познат као "Карлос Шакал", један од водећих свјетских терориста.
1995. - Јапан је - 50 година послије окончања Другог свјетског рата на Пацифику - први пут јасно изразио жаљење због ратних акција у региону.
1997. - Лидери Грузије и њене побуњене провинције Абхазије договорили се да спорове ријеше мирним путем.
1998. - У најтежем појединачном терористичком нападу у Сјеверној Ирској, током скоро 30 година насиља, од експлозије аутомобила бомбе у мјесту Омаг у тој британској провинцији погинуло је 29 људи.
2000. - Хрватска глумица Ена Беговић погинула у саобраћајној несрећи на острву Брач.
2001. - Потпуковник ВРС Драган Јокић, чије име се налазило на јавној оптужници, предао се званичницима Трибунала у бази СФОР-а у Рамићима код Бањалуке, а потом и формално ухапшен и пребачен у Хаг. Јокић изјавио да није крив ни по једној од четири тачке оптужнице која га терети за "злочине против човјечности, односно истребљење, убиство и прогоне на политичкој и вјерској основи, те кршење закона и обичаја ратовања".
2003. - Митар Рашевић, оптужен за ратне злочине почињене у Србињу/Фочи, пребачен у Хаг. Рашевић 18. августа, на првом појавиљивању пред Трибуналом, одбио да се изјасни о кривици, као и 16. септембра.
2008. - Министар спољних послова Србије Вук Јеремић предао у сједишту УН у Њујорку приједлог резолуције, којом Србија тражи да Генерална скупштина УН од Међународног суда правде затражи савјетодавно мишљење о легалности једнострано проглашене независности Косова и Метохије.
Независне новине
