536. године – Енглески суд је осудио на смрт због прељубе и инцеста Ану Болен, другу жену краља Хенрија VIII, и њеног брата лорда Рошфора.

1571. године – Татари су освојили и запалили Москву.

1767. године – Ђенова је Француској продала острво Корзику.

1773. године – Рођен је аустријски државник кнез Клеменс Метерних, готово 40 година најутицајнија личност у Европи, као министар иностраних послова и канцелар Аустрије (1809-48). Сматра се оличењем апсолутистичког режима. Са руским царем Александром I основао је Свету алијансу чији је основни циљ био гушење националних покрета у Европи.

1796. године – Трупе Наполеона Бонапарте ушле су у Милано.

1847. године – У Италији је умро ирски политичар Данијел О’Конел, зван Ослободитељ. Као члан британског парламента, успео је да присили владу да прихвати закон о еманципацији католика (1829). Сматра се једним од најбољих говорника 19. века.

1848. године – У Бечу је избио устанак против апсолутистичког режима који је приморао аустријску царску владу да повуче октроисани устав донет 25. априла и да распише изборе.

1859. године – Рођен је француски физичар Пјер Кири. Проучавао је магнетизам и радиоактивност, а са супругом Маријом открио је 1898. године полонијум и радијум. Нобелову награду за физику 1903. године супружници Кири поделили су са Антоан-Анријем Бекерелом.

1886. године – Умрла је америчка књижевница Емили Дикинсон. Нјене песме откривене су и издате након њене смрти, а тек у 20. веку стекла је углед једне од највећих америчких песникиња.

1891. године – Рођен је руски писац Михаил Афанасјевич Булгаков, аутор романа “Бела гарда”, преточеног у драму “Дани турбина” која је с великим успехом играна у театру МХАТ. Познат је по сатиричним и гротескно-фантастичним приповеткама, и по роману “Мајстор и Маргарита”.

1914. године – Умро је историчар и књижевни критичар Јован Скерлић, професор Београдског универзитета, члан Српске краљевске академије. Својим књижевним и јавним радом значајно је утицао на културни и политички живот у Србији на почетку 20. века (“Историја српске књижевности”).

1918. године – Прва авионска пошта у свету кренула је између Њујорка, Филаделфије и Вашингтона.

1923. године – Велика Британија признала је Трансјордан под емиром Абдулахом као независну државу.

1940. године – У САД су почеле да се продају прве најлон чарапе.

1940. године – Капитулирала је холандска војска у Другом светском рату.

1943. године – Распуштена је Комунистичка интернационала (Коминтерна).

1945. године – Немачке трупе напустиле су Југославију у Другом светском рату током којег је за четири године погинуло је 1.706.000 људи, а земља је порушена и опустошена.

1948. године – Новостворену државу Израел су напали египатски авиони, а са севера и истока либанске и јорданске трупе.

1955. године – У Бечу је потписан Аустријски државни уговор којим је окончана десетогодишња савезничка окупација, а Аустрија постала независна република у границама од 1. јануара 1938. године.

1957. године – Велика Британија је извршила прву пробу хидрогенске бомбе у централном Пацифику.

1987. године – Умрла је америчка филмска глумица Рита Хејворт холивудски секс симбол четрдесетих година 20. века (“Само андјели имају крила”, “Ђилда”, “Дама под сумњом”).

1989. године – Совјетски председник Михаил Сергејевич Горбачов објавио је у Пекингу крај кинеско-совјетских раскола.

1991. године – Едит Кресон постала је прва жена премијер Француске.

1992. године – Хиљаде присталица опозиције у Азербејџану заузеле су зграду парламента и председничку палату у Бакуу. Наредног дана с власти је збачен председник Ајаз Муталибов који је потом избегао у Москву.

1992. године – Током повлачења Југословенске народне армије (ЈНА) из Босне, у Тузли је нападнут војни конвој. Погинуло је 49 војника.

1996. године – Десничарски лидер Атал Бихари Ваџпаји је постао премијер Индије, пошто је његова партија Баратија Џаната на парламентарним изборима освојила релативну већину. То је било први пут да хинду националиста добије место премијера.

1996. године – Скупштина СР Југославије је сменила гувернера Народне банке Југославије Драгослава Аврамовића, творца привредне реформе која је почетком 1994. године земљу извукла из хиперинфлације. Аврамовић је претходног дана у експозеу у Скупштини оптужио владу СР Југославије да блокира преговоре са медјународним финансијским организацијама и тиме гура земљу у пропаст.

1999. године – Италија је добила новог председника Карла Азеља Чампија.

2001. године – Шеф УНМИК-а Ханс Хекеруп потписао је у Приштини “Уставни оквир за самоуправу на Косову” упркос противљењу Срба с Косова, који су сматрали да тај највиши правни акт покрајине није у складу с резолуцијом УН о њеном будућем статусу.

2002. године – Народна банка Југославије је саопштила да је динар постао конвертибилан у свим текућим трансакцијама са иностранством, по први пут од 1946. године, када је Југославија постала чланица ММФ.

2003. године – Хашки трибунал за ратне злочине почињене у Руанди осудио је на доживотни затвор бившег министра информација Елиезера Нијитегека а бившег градоначелника Лорента Семанзу на 25 година затвора, због учешћа у геноциду 1994. године.

2009. године – Београдски радио Б92 обележио је 20 година рада. Радио и телевизија Б92 емитовали су програм на целој територији Србије, а та медијска кућа бавила се и издаваштвом, организовањем културних приредби и хуманитарним радом.

2012. године – Карлос Фуентес, романсијер, приповедач, драмски писац и есејиста, један је од најзначајнијих мексичких и латиноамеричких писаца XX века, умро је у 83. години. Аутор је више од двадесет књига прозе, међу којима су и романи: Смрт Артемија Круза, Свето место, Терра Ностра, Стари Гринго, Дијана, Године с Лауром Дијаз, Срећне породице, Воља и судбина, Адам у рају.

2014. године – У 18 градова и општина у Србији проглашено је ванредно стање због вишедневних обилних падавина, изливања река и поплава које су изазвале клизишта и рушење кућа, путева, водовода и друге инфраструктуре. У поплавном таласу је погинуло 57 људи.