1497. године – Италијански морепловац Америго Веспучи кренуо је на прво путовање у Нови свет. Допловио је до обале Бразила и Хондураса, уверен да је открио нови континент између Европе и Азије.

1655. године – Британци су од Шпаније преузели Јамајку која је под шпанском влашћу била 161 годину.

1760. годне – Рођен је француски официр Клод Жозеф Руже де Лил који је 1792. године написао речи и мелодију француске химне “Марсељеза”.

1774. године – Краљ Француске Луј XV умро је од малих богиња. Престо је наследио као петогодишњак 1715. године, после смрти прадеде Луја XIV. Поражен у Седмогодишњем рату (1756-63) као савезник Аустрије против Прусије и Велике Британије, миром у Паризу 1763. године био је присиљен да поседе у Северној Америци и Индији преда Великој Британији. Његова владавина довела је Француску на праг револуције.

1844. године – Начелник Министарства просвете у српској влади Јован Стерија Поповић, упутио је свим окружним начелствима допис да се старине шаљу у Народни музеј. Овај датум сматра се даном оснивања Народног музеја у Београду, мада је акт о оснивању донет у септембру.

1865. године – Трупе Уније заробиле су у Америчком грађанском рату председника Конфедерације Џеферсона Дејвиса.

1871. године – Француска и Немачка потписале су споразум у Франкфурту којим су Алзас и Лорена уступљени Немцима.

1881. године – Крунисан је румунски краљ немачког порекла Карол I Хоенцолерн, први краљ Румуније.

1894. године – Рођен је амерички композитор и диригент Димитри Тјомкин. Познат је и као аутор филмске музике (“Тачно у подне”, “Рио Браво”, “Старац и море”).

1923. године – Између Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца и Грчке склопљена је Конвенција о оснивању Слободне зоне у Солуну, којом је на 50 година Краљевини припала царинска управа. Нови аранжман Југославије и Грчке потписан је 1975. године у Атини, с важношћу од 10 година.

1933. године – У Берлину, испред Рајхстага, нацисти су спалили више од 25.000 књига (Маркса, Фројда, Брехта, Ајнштајна…), најављујући на тај начин “ново раздобље у историји немачке културе”.

1940. године – Винстон Черчил је постао британски премијер, пошто је Невил Чемберлен, потписник Минхенског споразума, поднео оставку.

1940. године – Немачка је без објаве рата напала Холандију, Белгију и Луксембург, а Велика Британија је после немачке инвазије на Данску, запосела бившу данску колонију Исланд.

1941. године – Хитлеров заменик Рудолф Хес спустио се падобраном у Шкотску са намером да почне мировне преговоре. Ухапшен је и крај рата је провео у британском затвору. На суђењу у Нирнбергу 1946. године осуђен је за ратне злочине на доживотну робију.

1945. године – Совјетске трупе у Другом светском рату заузеле су Праг; Савезници су преузели Рангун од Јапанаца.

1960. године – Америчка нуклеарна подморница “Тритон” завршила је 84-дневно путовање око света.

1977. године – Умрла је америчка филмска глумица Џоан Крафорд, једна од највећих холивудских звезда 1930-их година 20. века, добитница Оскара 1945. године за филм “Милдред Пирс”.

1979. године – Умрла је Ита Рина, најпознатија југословенска филмска глумица измедју два светска рата, која је славу стекла филмом “Еротикон”. Ушла је у светску енциклопедију филма.

1981. године – Франсоа Митеран постао је председник Француске победивши у другом кругу Валери Жискар Д’Естена.

1988. године – САД су ставиле вето на резолуцију Савета безбедности УН којом је Израел осуђен за инвазију на југ Либана.

1993. године – Више од 200 тајландских радника погинуло је у пожару који је захватио фабрику играчака у провинцији Након Патом.

1994. године – Нелсон Мандела изабран је за председника Јужне Африке и постао први црнац председник те земље.

1994. године – Италијански медијски магнат Силвио Берлускони постао је председник италијанске владе у коју су, први пут од Другог светског рата, ушли неофашисти.

1995. године – Светска здравствена организација у Женеви саопштила је да би узрочник смртоносне епидемије у Заиру могао бити вирус ебола.

1997. године – У земљотресу у источном Ирану погинуло је најмање 1.560 људи.

2001. године – Југословенска скупштина ратификовала је Споразум о специјалним, паралелним везама СРЈ и Републике Српске који су 5. марта у Бањалуци потписали председници СРЈ и РС, Војислав Коштуница и Мирко Шаровић.

2002. године – Бивши агент ФБИ Роберт Хансен осуђен је у Америци на доживотну робију, због продаје Москви строго поверљивих докумената, чиме је постао шпијун који је нанео највећу штету у америчкој историји.

2002. године – Умро је Ив Робер француски глумац и режисер, који је највећи домет остварио филмовима “Високи Плави Човек са Једном Црном ципелом” и “Рат дугмадима”.

2003. године – Суд у Јемену осудио је на смрт Абеда Абдула Разака Камела због убиства три америчка баптистичка мисионара и рањавање једног, у децембру 2002. године у једној болници у граду Џибла.

2005. године – Египатски парламент одобрио је уставни амандман којим је, по први пут у историји ове државе, дозвољено учешће више кандидата на председничким изборима.

2005. године – У Берлину у Немачкој, отворен је Меморијални центар у спомен шест милиона страдалих Јевреја током владавине нациста.

2006. године – За председника Италије, једанаестог по реду после II светског рата, изабран је Ђорђо Наполитано и он је први бивши комуниста на тој функцији.

2011. године – Уједињене нације су саопштиле да је мало путника преживело удес пренатрпаног брода са око 600 миграната који се распао у мору и потонуо у близини обала Либије.

2014. године – Нови мађарски парламент поново је изабрао Виктора Орбана, лидера странке Фидес која је победила на изборима, за премијера.

2015. године – Председник Кубе Раул Кастро током прве посете Ватикану састао се са папом Фрањом и захвалио на ангажовању поглавара римокатоличке цркве у унапређивању односа између Кубе и САД.