Данас је сриједа, 19. дан у 2022. години. До краја године има 346 дана.

1419. - У Стогодишњем рату Француске и Енглеске браниоци француског града Руана предали се војсци енглеског краља Хенрија Петог, који је тако окончао освајање Нормандије.

1736. - Рођен шкотски инжењер и физичар Џејмс Ват, проналазач парне машине 1765, што је омогућило индустријску револуцију. Близу Бирмингема основао је прву фабрику за израду парних машина. Унаприједио је низом открића науку о топлоти. Њему у част мјерна јединица за снагу названа је ват, а инструмент за мјерење електричне снаге ват-метар.

1747. - Рођен њемачки астроном Јохан Елерт Боде, који је помоћу низа бројева врло приближно установио средњу удаљеност првих седам планета од Сунца. Био је директор Берлинске опсерваторије и покренуо је 1774. године "Берлински астрономски годишњак", који је излазио до 1957.

1785. - Умро српски писац, историчар, богослов, издавач, преводилац, лексикограф, ботаничар и фармацеут Захарије Стефановић Орфелин, један од најпросвјећенијих Срба 18. вијека. Рођен је 1726. у Вуковару, школовао се у Будиму, Бечу и Венецији. Писао је пјесме, написао "Вечни календар" у којем се први пут код нас говори о астрономској науци, а најзначајније његово књижевно дјело је "Живот Петра Великог" у двије књиге. Био је пионир и у умјетности, један од првих српских калиграфа и бакрорезаца. Радио је и географске карте и грбовнике, цртао и резао наслове и украсе на књигама, портрете, пејзаже и алегоријске фигуре. Најважније радове те врсте објавио је 1778. у "Калиграфији", што му је донијело чланство у бечкој Умјетничкој академији.

1798. - Рођен француски филозоф и математичар Огист Конт, један од оснивача филозофије позитивизма и науке о друштву - социологије. Желио је да реформише науку, филозофију и религију тако да одговарају "позитивном стадијуму" развоја друштва, јер је сматрао да су "теолошки" и "метафизички" стадијум "историјски застарјели". Дјела: "Курс позитивне филозофије", "Расправа о цјелини позитивизма", "Систем позитивне политике", "Позитивистички катехизам".

1807. - Рођен амерички генерал Роберт Едвард Ли, командант армије Сјеверне Вирџиније у грађанском рату у САД од 1861. до 1865, најспособнији војсковођа тог рата. Предводећи јужњачке трупе, побиједио је војску Сјевера у биткама код Ричмонда и Фредериксбурга 1862. и код Чанселорсвила 1863, али је, суочен с неупоредиво надмоћијом армијом Сјевера, морао да капитулира 9. априла 1865.

1809. - Рођен амерички писац Едгар Алан По, чију поезију карактеришу осјећања дубоке сјете и туге и звучност и музикалност каткад чудесно ономатопејских стихова. Творац је кратке приповијетке страве, из које је настала модерна криминалистичка и детективска прича. Утицао је на француске симболисте и енглеске пјеснике Кристину Росети, Алџернона Свинберна и Роберта Стивенсона. Дјела: поезија "Гавран", "Анабел Ли", "Побједник црв", "Звона", "Пјесме", проза "Приче тајанства и маште", "Авантуре Гордона Пима", "Филозофија композиције".

1813. - Рођен енглески инжењер Хенри Бесемер, који је 1855. пронашао поступак прераде сировог гвожђа у челик, назван "Бесемеров поступак". Челичана коју је 1859. подигао у Шефилду и сада производи челик.

1839. - Рођен француски сликар Пол Сезан, чије је изразито револуционарно схватање умјетности преобразило сликарство, али и подстакло огорчен отпор конзервативаца. У младости је био под утицајем барока, романтизма и импресионизма, али је успио да пронађе сопствени пут кад се повукао у родни град Екс-ан-Прованс. Настојао је да природу не анализира и репродукује, већ да створи синтезу облика у природи и изрази шта пред њом осјећа, чиме је силно утицао на генерације сликара, посебно на сљедбенике фовизма, кубизма и апстрактног сликарства. Урадио је више стотина слика, укључујући ремек-дјела попут "Куће објешеног", "Плаве вазе", "Карташа", "Аутопортрета", "Залива пред Естаком", "Планине Сент-Виктоар", "Купачице".

1865. - Умро француски економиста и политички филозоф Пјер Жозеф Прудон, чија је доктрина постала основа каснијих радикалних и анархистичких теорија. Руковођен геслом "Својина - то је крађа", у дјелу "Шта је својина" борио се за укидање својине. Такође је сматрао да комунизам гуши независност људи. Синтезу једнакости и независности видио је у слободи као "трећој форми друштва", што је теоријски разрадио у дјелу "Систем економских противрјечности или филозофија биједе".

1902. - Рођен српски византинолог руског поријекла Георгије Острогорски, оснивач византинологије на Филозофском факултету Београдског универзитета, члан Српске академије наука и умјетности и директор њеног Византинолошког института, византинолог свјетског гласа. Највише је проучавао економску и социјалну историју Ромеје и византијско-јужнословенске односе. Уређивао је збирку "Византијски извори за историју народа Југославије" и "Зборник радова Византинолошког института". Написао је више од 170 радова који се одликују суптилном анализом и снажном синтезом. Дјела: "Историја Византије", "Серска област послије Душанове смрти", "Сеоска пореска општина у Византијском царству десетог века", "Студије из историје борбе око икона у Византији", "Автократор и самодржац", "Византијске катастарске књиге", "Пронија", "Проблеми из историје византијског сељаштва", "О историји имунитета у Византији", "О византијској аристократији".

1916. - На грчко острво Крф у Јонском мору почеле су да стижу јединице српске војске послије повлачења преко Албаније, које су послије мјесец дана пјешачења преко албанских гудура почетком јануара доспјеле до Скадра, гдје је требало да их прихвате савезнички бродови. Савезничка флота се није појавила и пјешачење је настављено ка 160 километара удаљеној Валони, дуж мочварног приморја, па су многи умрли сломљени болешћу и умором. До априла је на Крф пребачено око 140.000 српских војника.

1918. - Бољшевици у Петрограду распустили Уставотворну скупштину Русије.

1919. - Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца у Србији и Црној Гори замијенила Јулијански календар Грегоријанским, који је у осталим дијеловима тек основане државе већ био у употреби. Српска православна црква задржала је Јулијански календар.

1920. - Рођен перуански дипломата Хавијер Перес де Куељар, који је 1982. изабран за генералног секретара УН. Током десет година на том положају стекао је репутацију тихог, али упорног предводника свјетске организације.

1938. - Умро српски писац цинцарског поријекла Бранислав Нушић, највећи српски комедиограф, члан Српске краљевске академије, који је бриљантно насликао српску провинцију под династијом Обреновића и Београд с почетка 20. вијека и између два свјетска рата. Студирао је прво у Грацу и Београду, а као дипломата је радио у конзулатима Србије у Солуну, Битољу, Скопљу и Приштини. Био је драматург и управник позоришта у Београду, Новом Саду, Скопљу и Сарајеву. Као младић је 1887. осуђен на двије године затвора због сатиричне пјесме "Два раба". Учествовао је као добровољац у српско-бугарском рату 1885, а у Првом свјетском рату је прешао са српском војском преко Албаније. Даровит портретиста и писац веома развијеног смисла за позоришну сцену и њене законе, оштро је запажао негативне појаве и с много духа сликао свијет у којем се кретао - од општинског писара до посланика и министра. Његова дјела суверено су владала репертоаром српских позоришта између два рата, а и сада су доста играна код нас и у свијету. Дјела: комедије "Сумњиво лице", "Госпођа министарка", "Народни посланик", "Протекција", "Ожалошћена породица", "Покојник", "Пут око света", "Др", "Свет", "Мистер долар", приповијетке и романи "Приповетке једног каплара", "Рамазанске вечери", "Општинско дете", "Бен-Акиба", "Аутобиографија", трагедије "Кнез Иво од Семберије", "Хаџи-Лоја", "Наход", драме "Тако је морало бити", "Јесења киша", "Пучина", "Иза Божјих леђа".

1938. - У Шпанском грађанском рату ваздухопловство генерала Франсиска Франка, касније диктатора Шпаније, бомбардовало је Барселону и Валенсију и усмртило најмање 700 људи.

1943. - Рођена америчка пјевачица Џенис Џоплин, најпознатија бијела пјевачица блуза шездесетих година 20. вијека. Умрла је у октобру 1970. због прекомјерног конзумирања дроге.

1945. - Совјетска Црвена армија, која је у Другом свјетском рату надирала ка Берлину, избацила њемачке снаге из пољског града Кракова.

1949. - Британски синдикати иступили из свјетске синдикалне федерације, што су убрзо учинили и синдикати других западних земаља. Исте године основана је "Међународна конфедерација слободних радничких синдиката", па је на основу блоковске подјеле свијета настао расцјеп и у међународном синдикалном покрету.
1960. - САД и Јапан потписали споразум о међусобној безбједности.

1966. - Индира Ганди изабрана први пут за шефа владе Индије, осам дана послије изненадне смрти премијера Лала Бахадура Шастрија.

1974. - Из Кине под оптужбом за шпијунажу протјерано пет совјетских грађана, укључујући једног дипломату и два члана особља амбасаде СССР у Пекингу, што је био још један знак озбиљног захлађења совјетско-кинеских односа.

1975. - Британске власти и Ирска републиканска армија саопштили да су одржани први директни преговори, пет година након почетка сукоба у Сјеверној Ирској.

1983. - Умро српски љекар и писац Александар Костић, професор хистологије и ембриологије на Медицинском факултету у Београду и дугогодишњи уредник "Библиотеке за сексуална питања". Аутор је грандиозног медицинског рјечника, преведеног на више језика. Превео је "Полно питање" швајцарског психијатра и ентомолога Огиста Анрија Форела. Остала дјела: "Полни живот човјека", "Жена-пол, жена-човек", "Сексуално у српској народној поезији", "Хигијена брака", трилогија "Полно сазнање" и уџбеници "Основи нормалне хистологије", "Ембриологија", "Основи хистолошке технике".

1983. - У Боливији ухапшен ратни злочинац Клаус Барби, злогласни шеф Лиона у Француској под окупацијом нацистичке Њемачке у Другом свјетском рату.
 
1989. - СССР саопштио да ће једнострано повући из Европе дио нуклеарних ракета кратког домета.

1991. - Од експлозије ирачких ракета типа "скад" у израелском граду Тел Авив рањено је најмање 17 људи.

1993. - Послије краха војне интервенције САД у Сомалији прве америчке јединице напустиле ту афричку земљу.

1996. - У близини Истанбула предали се чеченски исламски терористи, који су четири дана прије тога отели на Црном мору један руски ферибот, пријетећи да ће убити више од 240 талаца.

1998. - Потписивањем споразума у Тегусигалпи Хондурас и Ел Салвадор формално окончали погранични спор због којег су својевремено и ратовали.

2000. - Њемачки лист "Франкфуртер рундшау" разголитио лажи НАТО-а и његовог команданта у Европи генерала Веслија Кларка послије бомбардовања путничког воза на мосту преко Јужне Мораве у Грделичкој клисури у априлу 1999, кад је убијено најмање 55 цивила. Послије тог злочина усред дана и при ведром времену Кларк је на основу видео-снимка убјеђивао новинаре да пилот никако није могао да избјегне воз који се "изненада појавио". Њемачки лист је ангажовао експерте који су непобитно доказали да је "Кларков снимак" убрзан 4,7 пута и да је пилот првог авиона, који је погодио воз, имао најмање 40 секунди да обавијести пилота друге летјелице да је на мосту воз. Према Кларковој верзији, ријеч је било о само једном авиону, који је испалио два пројектила, а пилот је морао да реагује за мање од секунде.

2000. - У Тунису умро бивши италијански премијер Бетино Кракси. Он је живио у избјеглиштву у тој сјеверноафричкој земљи од 1994, кад је оптужен за корупцију.

2006. - У авионској несрећи у источној Мађарској, када се срушио словачки војни авион који је летио са Космета за Словачку, погинуле 44 особе.

2016. - Умро Еторе Скола, италијански филмски режисер и сценариста. Током вишегодишње каријере, снимио је више од 40 играних и документарних филмова, од којих су највише остали запамћени "Ружни, прљави, лоши" , "Посебан дан", "Ле Бал" и "Вива Италија".

- Данас је Богојављење, хришћански празник у спомен на дан кад је Јован Крститељ на ријеци Јордан крстио Исуса Христа. Према предању, док је Христос излазио из воде, отворила су се небеса и на њега се, у облику голуба, спустио Дух Свети, рекавши: "Ово је син мој љубазни, који је по мојој вољи". То је означило објављивање Богочовјека и његово јавно увођење у спаситељску дужност.

(Независне)