ДОГОДИЛО СЕ НА ДАНАШЊИ ДАН, 22.СЕПТЕМБАР
Данас је сриједа, 22. септембар, 265. дан 2021. До краја године има 100 дана.
1241. - Исландски писац и историчар Стурулсон Снори, аутор најобимније саге о норвешким краљевима, убијен је у атентату у којем је учествовао и његов зет Гисур Торвалдсон. Убиство је наручио норвешки краљ Хакон Шести Хаконсон, јер је Снори као вођа моћног рода Стурлунга био препрека његовим плановима, укључујући припајање Исланда Норвешкој, што му је успјело 1262.
1499. - Миром у Базелу окончан Швапски рат између Швајцарске лиге и њемачког краља Максимилијана Првог, којим је Швајцарска стекла независност.
1499. - Послије побједе над млетачком флотом Турци су опустошили Венецију.
1735. - Роберт Волпол постао први британски премијер који је уселио у резиденцију у Даунинг стриту број 10 у Лондону.
1773. - Убијен авантуриста Шћепан Мали, познат као "лажни цар Шћепан Мали", који је 1766. збацио са власти црногорског митрополита Саву уз помоћ пећког патријарха Василија Бркића и успио да се наметне Црној Гори за господара. Представљао се као руски цар Петар Трећи Романов /кога је 1762. са пријестола уклонила његова супруга Катарина Друга Алексејевна, позната као Катарина Велика/. Репресивним мјерама је сузбио крвну освету, настојао је да искоријени пљачку и отимачину, увео је суд, градио путеве и почео попис становништва. Заклао га је на спавању слуга Грк, кога је потплатио скадарски паша.
1789. - Руско-аустријске снаге под командом руског војсковође Александра Васиљевича Суворова нанијеле тежак пораз Турцима у бици код Римника.
1791. - Рођен енглески физичар и хемичар Мајкл Фарадеј, који је 1831. открио закон електромагнетске индукције, што је научни основ електротехнике, а 1833. два основна закона електролизе - основ електрохемије и учења о електрицитету са гледишта корпускуларне структуре. Открио је и везу магнетног поља и свјетлости, утемељио учење о физичком пољу, унаприједио хемију и оптику. Његовим именом је названа мјерна јединица за електричну капацитивност - фарад /ознака Ф/ - и више ефеката и уређаја: "Фарадејев тамни простор", "Фарадејев ефекат", "Фарадејев цилиндар", "Фарадејев број". Није био математичар, па је његове идеје и проналаске математички формулисао и разрадио енглески физичар Џејмс Клерк Максвел. Дјела: "Експериментална истраживања у електрицитету", "Експериментална истраживања у хемији и физици", "О разним силама у природи", "Предавања о хемијској историји једне свијеће".
1862. - Ото фон Бизмарк постао пруски канцелар и одмах је нагласио да су "крв и гвожђе" основ спољне и унутрашње политике, што је покренуло лавину милитаризма у Пруској, затим и у уједињеној Њемачкој.
1862. - Предсједник САД Абрахам Линколн објавио да су сви робови у побуњеним јужним државама слободни од 1. јануара 1863.
1882. - Умрла Катарина Ивановић, сликар, прва жена члан Српског ученог друштва. Сликарство је учила у Пешти и Бечу, једно вријеме живјела у Паризу и Београду, потом до смрти у родном Стоном Београду /Секешфехервар/ у Мађарској. Сликала је портрете, историјске жанр-композиције и с посебним успјехом мртву природу. Неке њене слике су међу најбољима у српском класицизму, попут "Портрета књегиње Персиде Карађорђевић", "Аутопортрета", "Корпе с грожђем".
1885. - Рођен амерички филмски режисер и глумац аустријског поријекла Ерих фон Штрохајм, протагониста снажног натуралистичко-сензуалног стила у кинематографији, један од највећих режисера у доба нијемог филма. У Француској је на самрти 1957. одликован Легијом части. Филмови: режија - "Слијепи мужеви", "Луде жене", "Похлепа", "Свадбени марш", "Краљица Кели", глума - "Велика илузија", "Нестали из Сент-Ажила", "Булевар сумрака".
1895. - Рођен амерички филмски и позоришни глумац поријеклом руски Јеврејин Муни Вајсенфројнд, познат као Пол Муни, истицао се испрва по улогама у криминалистичким филмовима, потом као специјалиста за улоге у филмским биографијама знаменитих људи. Филмови: "Лице са ожиљком", "Добра земља", "Прича о Лују Пастеру" /награда "Оскар"/, "Живот Емила Золе".
1918. - Рођен мексички виолиниста поријеклом пољски Јеврејин Хенрик Шеринг, један од највећих мајстора виолине свих времена, који је темељито продубио класичан и савремени репертоар изванредном техником и стилском културом. Емигрирао је кад је нацистичка Њемачка 1939. напала Пољску и до 1945. у Лондону је био официр за везу пољске избјегличке владе и преводилац премијеру - генералу Владиславу Сикорском. Професор Музичког факултета у Мексику постао је 1945, а од 1953. је као амбасадор добре воље мексичке владе приређивао концерте који су одушевљавали публику широм свијета.
1934. - Од експлозије у руднику "Гресфорд" у Велсу погинуло више од 260 рудара.
1960. - Проглашена независност афричке државе Мали /бивши Француски Судан/ са предсједником Модибом Кеитом.
1969. - Кина саопштила да је извела прву подземну нуклеарну пробу.
1974. - Саопштено да је од урагана у централноамеричкој држави Хондурас погинуло око 5.000 људи.
1980. - У Београду у присуству 2.000 делегата из 150 земаља отворено 21. засједање генералне конференције Унеска.
1980. - Непријатељства између Багдада и Техерана ескалирала у прави ирачко-ирански рат кад су ирачке снаге продрле у југозападни дио Ирана, ријешене да успоставе контролу над стратешки значајном делтом Шат ел Араб на улазу у Персијски залив.
1985. - Француски премијер Лоран Фабијис признао да су француски тајни агенти, на основу наређења владе, у Новом Зеланду потопили брод "Дугин ратник" организације "Гринпис", која се огорчено противила француским нуклеарним експериментима у јужном Пацифику.
1990. - У Сремским Карловцима, уз учешће око 100.000 људи, одржана централна прослава 300-годишњице велике сеобе Срба под патријархом Арсенијем Трећим Чарнојевићем.
1990. - Саудијска Арабија протјерала јеменске и јорданске дипломате и прекинула снабдијевање Јордана нафтом, оптужујући те двије државе за подршку Ираку.
1992. - На пленарној сједници Генералне скупштине УН из рада тог тијела искључена Југославија. Југословенској мисији при УН дозвољено је да контактира са Савјетом безбједности и другим надлежним тијелима УН.
1995. - У удесу америчког војног авиона на Аљасци, који је носио радарски уређај АВАКС, погинула сва 24 члана посаде.
1996. - Аустралијанац Боб Дент, неизљечиви болесник од рака, постао је први човјек у свијету којем је на основу закона о еутаназији медицинско особље легално помогло да помоћу смртоносне ињекције изврши самоубиство.
2000. - Савјет министара БиХ прихватио јединствен пасош БиХ.
2004. - Уставни суд БиХ прогласио неважећим неке чланове Закона о територијалној организацији и локалној самоуправи Републике Српске и члана један и два Закона о граду Српско Сарајево, након што је констатовано да законодавац /Народна скупштина и Вијеће народа/ није у року од три мјесеца извршио одлуку Уставног суда којом је утврђено да 12 назива општина и градова нису у складу са Уставом БиХ, јер садрже придјев - српски.
(Независне)
1241. - Исландски писац и историчар Стурулсон Снори, аутор најобимније саге о норвешким краљевима, убијен је у атентату у којем је учествовао и његов зет Гисур Торвалдсон. Убиство је наручио норвешки краљ Хакон Шести Хаконсон, јер је Снори као вођа моћног рода Стурлунга био препрека његовим плановима, укључујући припајање Исланда Норвешкој, што му је успјело 1262.
1499. - Миром у Базелу окончан Швапски рат између Швајцарске лиге и њемачког краља Максимилијана Првог, којим је Швајцарска стекла независност.
1499. - Послије побједе над млетачком флотом Турци су опустошили Венецију.
1735. - Роберт Волпол постао први британски премијер који је уселио у резиденцију у Даунинг стриту број 10 у Лондону.
1773. - Убијен авантуриста Шћепан Мали, познат као "лажни цар Шћепан Мали", који је 1766. збацио са власти црногорског митрополита Саву уз помоћ пећког патријарха Василија Бркића и успио да се наметне Црној Гори за господара. Представљао се као руски цар Петар Трећи Романов /кога је 1762. са пријестола уклонила његова супруга Катарина Друга Алексејевна, позната као Катарина Велика/. Репресивним мјерама је сузбио крвну освету, настојао је да искоријени пљачку и отимачину, увео је суд, градио путеве и почео попис становништва. Заклао га је на спавању слуга Грк, кога је потплатио скадарски паша.
1789. - Руско-аустријске снаге под командом руског војсковође Александра Васиљевича Суворова нанијеле тежак пораз Турцима у бици код Римника.
1791. - Рођен енглески физичар и хемичар Мајкл Фарадеј, који је 1831. открио закон електромагнетске индукције, што је научни основ електротехнике, а 1833. два основна закона електролизе - основ електрохемије и учења о електрицитету са гледишта корпускуларне структуре. Открио је и везу магнетног поља и свјетлости, утемељио учење о физичком пољу, унаприједио хемију и оптику. Његовим именом је названа мјерна јединица за електричну капацитивност - фарад /ознака Ф/ - и више ефеката и уређаја: "Фарадејев тамни простор", "Фарадејев ефекат", "Фарадејев цилиндар", "Фарадејев број". Није био математичар, па је његове идеје и проналаске математички формулисао и разрадио енглески физичар Џејмс Клерк Максвел. Дјела: "Експериментална истраживања у електрицитету", "Експериментална истраживања у хемији и физици", "О разним силама у природи", "Предавања о хемијској историји једне свијеће".
1862. - Ото фон Бизмарк постао пруски канцелар и одмах је нагласио да су "крв и гвожђе" основ спољне и унутрашње политике, што је покренуло лавину милитаризма у Пруској, затим и у уједињеној Њемачкој.
1862. - Предсједник САД Абрахам Линколн објавио да су сви робови у побуњеним јужним државама слободни од 1. јануара 1863.
1882. - Умрла Катарина Ивановић, сликар, прва жена члан Српског ученог друштва. Сликарство је учила у Пешти и Бечу, једно вријеме живјела у Паризу и Београду, потом до смрти у родном Стоном Београду /Секешфехервар/ у Мађарској. Сликала је портрете, историјске жанр-композиције и с посебним успјехом мртву природу. Неке њене слике су међу најбољима у српском класицизму, попут "Портрета књегиње Персиде Карађорђевић", "Аутопортрета", "Корпе с грожђем".
1885. - Рођен амерички филмски режисер и глумац аустријског поријекла Ерих фон Штрохајм, протагониста снажног натуралистичко-сензуалног стила у кинематографији, један од највећих режисера у доба нијемог филма. У Француској је на самрти 1957. одликован Легијом части. Филмови: режија - "Слијепи мужеви", "Луде жене", "Похлепа", "Свадбени марш", "Краљица Кели", глума - "Велика илузија", "Нестали из Сент-Ажила", "Булевар сумрака".
1895. - Рођен амерички филмски и позоришни глумац поријеклом руски Јеврејин Муни Вајсенфројнд, познат као Пол Муни, истицао се испрва по улогама у криминалистичким филмовима, потом као специјалиста за улоге у филмским биографијама знаменитих људи. Филмови: "Лице са ожиљком", "Добра земља", "Прича о Лују Пастеру" /награда "Оскар"/, "Живот Емила Золе".
1918. - Рођен мексички виолиниста поријеклом пољски Јеврејин Хенрик Шеринг, један од највећих мајстора виолине свих времена, који је темељито продубио класичан и савремени репертоар изванредном техником и стилском културом. Емигрирао је кад је нацистичка Њемачка 1939. напала Пољску и до 1945. у Лондону је био официр за везу пољске избјегличке владе и преводилац премијеру - генералу Владиславу Сикорском. Професор Музичког факултета у Мексику постао је 1945, а од 1953. је као амбасадор добре воље мексичке владе приређивао концерте који су одушевљавали публику широм свијета.
1934. - Од експлозије у руднику "Гресфорд" у Велсу погинуло више од 260 рудара.
1960. - Проглашена независност афричке државе Мали /бивши Француски Судан/ са предсједником Модибом Кеитом.
1969. - Кина саопштила да је извела прву подземну нуклеарну пробу.
1974. - Саопштено да је од урагана у централноамеричкој држави Хондурас погинуло око 5.000 људи.
1980. - У Београду у присуству 2.000 делегата из 150 земаља отворено 21. засједање генералне конференције Унеска.
1980. - Непријатељства између Багдада и Техерана ескалирала у прави ирачко-ирански рат кад су ирачке снаге продрле у југозападни дио Ирана, ријешене да успоставе контролу над стратешки значајном делтом Шат ел Араб на улазу у Персијски залив.
1985. - Француски премијер Лоран Фабијис признао да су француски тајни агенти, на основу наређења владе, у Новом Зеланду потопили брод "Дугин ратник" организације "Гринпис", која се огорчено противила француским нуклеарним експериментима у јужном Пацифику.
1990. - У Сремским Карловцима, уз учешће око 100.000 људи, одржана централна прослава 300-годишњице велике сеобе Срба под патријархом Арсенијем Трећим Чарнојевићем.
1990. - Саудијска Арабија протјерала јеменске и јорданске дипломате и прекинула снабдијевање Јордана нафтом, оптужујући те двије државе за подршку Ираку.
1992. - На пленарној сједници Генералне скупштине УН из рада тог тијела искључена Југославија. Југословенској мисији при УН дозвољено је да контактира са Савјетом безбједности и другим надлежним тијелима УН.
1995. - У удесу америчког војног авиона на Аљасци, који је носио радарски уређај АВАКС, погинула сва 24 члана посаде.
1996. - Аустралијанац Боб Дент, неизљечиви болесник од рака, постао је први човјек у свијету којем је на основу закона о еутаназији медицинско особље легално помогло да помоћу смртоносне ињекције изврши самоубиство.
2000. - Савјет министара БиХ прихватио јединствен пасош БиХ.
2004. - Уставни суд БиХ прогласио неважећим неке чланове Закона о територијалној организацији и локалној самоуправи Републике Српске и члана један и два Закона о граду Српско Сарајево, након што је констатовано да законодавац /Народна скупштина и Вијеће народа/ није у року од три мјесеца извршио одлуку Уставног суда којом је утврђено да 12 назива општина и градова нису у складу са Уставом БиХ, јер садрже придјев - српски.
(Независне)
