Разбијен велики мит о доручку у који смо веровали годинама: Да ли је заиста штетно ако га прескочите? :: Semberija INFO ::

 

Разбијен велики мит о доручку у који смо веровали годинама: Да ли је заиста штетно ако га прескочите?


Као један од битних сегмената на путу ка губљењу килограма увек се помиње доручак, који је с разлогом годинама називан најважнијим оброком дана. Јутарњи уравнотежен оброк – као што је овсена каша, јаја или јогурт са муслијем – спречава претерану глад у току дана, показују истраживања. Такође, десетине студија су показале да је прескакање оброка повезано са већим ризиком од гојазности, дијабетеса типа 2 и високог крвног притиска.

Међутим, сада се то доводи у питање. Стручњаци су подељени кад је реч о томе да ли људи треба да доручкују или не.

Мноштво опсервационих студија сугерисало је да ће они који доручкују вероватније бити витки. Неки заговорници доручка верују да је то зато што људи који једу рано ујутру имају више енергије да буду активни током дана. Они такође остају сити дуже, што их чини мање склоним грицкању и помаже у избору здраве хране током дана, кажу истраживачи.

Студије су такође повезале прескакање доручка са већим ризиком од срчаних обољења, гојазности, дијабетеса, можданог удара и високог крвног притиска. Међутим, још не разумеју механизам иза овога.

Али, преглед скоро десетина студија из 2019. године, објављен у  British Medical Journal, открио је да прескакање доручка нема утицаја на тежину Истраживања су показала да распоред свих оброка у интервалу од осам до 12 сати – и пост преосталих 16 до 12 сати у дану – може помоћи људима да смршају.

Др Федерика Амати, експерткиња за исхрану у ЗОЕ – компанији за здравствена истраживања која нуди персонализоване савете о исхрани – рекла је да ‘општа препорука’ да свако треба да доручкује ‘не произилази из неке специфичне научне основе’.
„Оброк није потребан за почетак дана или буђење, јер унутрашњи телесни сат активира хемикалије које нам помажу да се пробудимо и устанемо из кревета – без обзира да ли доручкујемо или не“, рекла је она.

Резултати великих студија које откривају да су особе које једу доручак најздравије често се своде на друге факторе, а не на сам оброк, каже др Амати.Осим тога, наговарање људи да прво доручкују, када многи нису гладни, „обично резултира тиме да зграбе нешто брзо и згодно“, рекла је она. Тост са џемом, ултра-обрађене житарице за доручак, грицкалице, пецива и смутији обезбеђују „доста шећера, али не и довољно протеина, влакана и здравих масти да би се сматрали потпуним оброком“, рекла је др Амати.

„Једење оброка са високим садржајем шећера на празан стомак ће често довести до тога да се многи од нас осећају гладно и уморно у року од неколико сати након оброка, када се сав шећер апсорбује, а наше тело тражи друге хранљиве материје. Било би најбоље да прескочите овакав доручак и поједете оброк са јајима, печуркама, зеленилом, парадајзом и мало целих житарица када осетите глад мало касније. Наравно, ако се пробудите гладни, исто важи: најбоље је да имате комплетан и хранљив оброк који ће вас одржавати енергијом дуже током дана“, јасна је. Дакле, прескакање доручка није „проблем за све“, додала је др Амати.


Нова