Ново читање Петра Кочића - Слобода је узвишена мајка правде
Читав Кочићев живот, његово монументално дјело, књижевни и политички рад, сажети су у његовој мисли: ,,Ко искрено и страсно љуби Истину, Слободу и Отаџбину, слободан је и неустрашив као Бог, а презрен и гладан као пас“.
Народна библиотека и музејска збирка Зворник и бијељинска Народна библиотека ,,Филип Вишњић“ организовали су изложбу под називом ,,Ново читање Петра Кочића“ поводом обиљежавања осмог септембра, Међународног дана писмености. Након отварања изложбе, коју ће Бијељинци моћи да погледају до краја септембра, представљене су и двије књиге које говоре о овом великом књижевнику и политичару, ,,Трагика Петра Кочића“, аутора Милорада Ђоковића и ,,Преписка Кочићева“, аутора Јована Н. Ивановића.
Јован Цвјетковић, директор Народне библиотеке ,,Филип Вишњић“ истиче да је изложбу припремила Народна библиотека и музејска збирка Зворник.
- Ово је осма изложба коју организују наше колеге из Зворника, а они су и издавачи ових књига које представљамо. Мислили смо да је ово најбоља прилика да након ,,Кочићевих дана“, који су недавно завршени у Бања Луци и који се организују сваке године, направимо једно помињање овог сјајног српског књижевника и политичара и овдје у Бијељини, изјавио је Цвјетковић.
Негосава Нега Стјепановић, директорка Народне библиотеке и музејске збирке у Зворнику, подсјетила је да се Међународни дан писмености у цијелом свијету обиљежава од 1966. године с циљем да се укаже на проблеме неписмености која је распрострањена широм свијета. Како наводи, према подацима Агенције за статистику, у БиХ живи око 90.000 неписмених људи, што значи да је функционално неписмених пуно већи број.
- Управо због тога обавеза и мисија нас библиотекара јесте да свакодневно подсјећамо на значај писмености, али и на значај језика уопште. Зато ми из Зворника, заједно са колегама из Бијељине, ове године обиљежавамо Међународни дан писмености подсјећањем на Петра Кочића, великана, ванвременског писца који је помјерио границе српске књижевности. Петар Кочић се кроз свој књижевни, али и политички рад, борио не само за слободу српског народа и народа БиХ у вријеме аустроугарске окупације, него се борио и за очување српског језика. Преко планине, испод планине, кроз маглу и мећаву, Петар Кочић нас упознаје са својим сјајним јунацима, Давидом Штрпцем, Лујом, Мргудом и бројним другим, али својим јединственим, сјајним, народним српским језиком, рекла је Нега Стјепановић.
На отварању изложбе Нега Стјепановић је истакла и Кочићево бављење политиком.
- Године 1908. пише му Јован Скерлић: ,,Маните се политике,њоме може да се бави свако, а Ви сте један. Окрените се књижевности и постаћете један од најзначајнијих српских књижевника и оставићете највећи траг.“ Међутим, и кроз бављење политиком Петар Кочић је чувао српски језик од заборава. Кроз политички рад уочио је да се у то вријеме све више у БиХ говори њемачки и да је српски језик препун германизама. Он и на тај проблем указује у својим дјелима, понајприје у ,,Јазавцу пред судом“ и ,,Суданије“, указује Нега Стјепановић наглашавајући да је за Кочића, као и за многе српске писце, очување српског језика питање морала и части.
У оквиру обиљежавања Међународног дана писмености, у Народној библиотеци ,,Филип Вишњић“ представљене су књиге ,,Трагика Петра Кочића“ и ,,Преписка Кочићева“.
Обје књиге су, како је истакнуто, јако значајне. Књига ,,Трагика Петра Кочића“ настала је након фељтона који је проф. др Милорад Ђоковић објавио у београдској ,,Политици“ и за коју је добио награду ,,Пера Тодоровић“ за најбољи фељтон. Куриозитет књиге јесте што је она синтеза новинарства, публицистике и науке, књига у којој је Ђоковић објавио Кочићев књижевни рад, његов интимни живот и политички рад. Иначе, ова књига је настала поводом 100 година од смрти Петра Кочића.
У књизи ,,Преписка Кочићева“ обједињена су сва Кочићева писма, која су до сада једним дијелом објављивана у оквиру ,,Сабраних дјела“, али ту је и 18 писама која су непозната и која до сада нису нигдје објављивана.
-,,Преписка Кочићева“ може се користити за истраживачки рад, али се може читати и као сјајно литерарно дјело, указује директорка Народне библиотеке и музејслке збирке у Зворнику Негосава Нега Стјепановић.
Семберија инфо - М.Решидовић
Фото - Б.Милошевић
Народна библиотека и музејска збирка Зворник и бијељинска Народна библиотека ,,Филип Вишњић“ организовали су изложбу под називом ,,Ново читање Петра Кочића“ поводом обиљежавања осмог септембра, Међународног дана писмености. Након отварања изложбе, коју ће Бијељинци моћи да погледају до краја септембра, представљене су и двије књиге које говоре о овом великом књижевнику и политичару, ,,Трагика Петра Кочића“, аутора Милорада Ђоковића и ,,Преписка Кочићева“, аутора Јована Н. Ивановића.
Јован Цвјетковић, директор Народне библиотеке ,,Филип Вишњић“ истиче да је изложбу припремила Народна библиотека и музејска збирка Зворник.
- Ово је осма изложба коју организују наше колеге из Зворника, а они су и издавачи ових књига које представљамо. Мислили смо да је ово најбоља прилика да након ,,Кочићевих дана“, који су недавно завршени у Бања Луци и који се организују сваке године, направимо једно помињање овог сјајног српског књижевника и политичара и овдје у Бијељини, изјавио је Цвјетковић.
Негосава Нега Стјепановић, директорка Народне библиотеке и музејске збирке у Зворнику, подсјетила је да се Међународни дан писмености у цијелом свијету обиљежава од 1966. године с циљем да се укаже на проблеме неписмености која је распрострањена широм свијета. Како наводи, према подацима Агенције за статистику, у БиХ живи око 90.000 неписмених људи, што значи да је функционално неписмених пуно већи број.
- Управо због тога обавеза и мисија нас библиотекара јесте да свакодневно подсјећамо на значај писмености, али и на значај језика уопште. Зато ми из Зворника, заједно са колегама из Бијељине, ове године обиљежавамо Међународни дан писмености подсјећањем на Петра Кочића, великана, ванвременског писца који је помјерио границе српске књижевности. Петар Кочић се кроз свој књижевни, али и политички рад, борио не само за слободу српског народа и народа БиХ у вријеме аустроугарске окупације, него се борио и за очување српског језика. Преко планине, испод планине, кроз маглу и мећаву, Петар Кочић нас упознаје са својим сјајним јунацима, Давидом Штрпцем, Лујом, Мргудом и бројним другим, али својим јединственим, сјајним, народним српским језиком, рекла је Нега Стјепановић.
На отварању изложбе Нега Стјепановић је истакла и Кочићево бављење политиком.
- Године 1908. пише му Јован Скерлић: ,,Маните се политике,њоме може да се бави свако, а Ви сте један. Окрените се књижевности и постаћете један од најзначајнијих српских књижевника и оставићете највећи траг.“ Међутим, и кроз бављење политиком Петар Кочић је чувао српски језик од заборава. Кроз политички рад уочио је да се у то вријеме све више у БиХ говори њемачки и да је српски језик препун германизама. Он и на тај проблем указује у својим дјелима, понајприје у ,,Јазавцу пред судом“ и ,,Суданије“, указује Нега Стјепановић наглашавајући да је за Кочића, као и за многе српске писце, очување српског језика питање морала и части.
У оквиру обиљежавања Међународног дана писмености, у Народној библиотеци ,,Филип Вишњић“ представљене су књиге ,,Трагика Петра Кочића“ и ,,Преписка Кочићева“.
Обје књиге су, како је истакнуто, јако значајне. Књига ,,Трагика Петра Кочића“ настала је након фељтона који је проф. др Милорад Ђоковић објавио у београдској ,,Политици“ и за коју је добио награду ,,Пера Тодоровић“ за најбољи фељтон. Куриозитет књиге јесте што је она синтеза новинарства, публицистике и науке, књига у којој је Ђоковић објавио Кочићев књижевни рад, његов интимни живот и политички рад. Иначе, ова књига је настала поводом 100 година од смрти Петра Кочића.
У књизи ,,Преписка Кочићева“ обједињена су сва Кочићева писма, која су до сада једним дијелом објављивана у оквиру ,,Сабраних дјела“, али ту је и 18 писама која су непозната и која до сада нису нигдје објављивана.
-,,Преписка Кочићева“ може се користити за истраживачки рад, али се може читати и као сјајно литерарно дјело, указује директорка Народне библиотеке и музејслке збирке у Зворнику Негосава Нега Стјепановић.
Семберија инфо - М.Решидовић
Фото - Б.Милошевић
