Велика Госпојина или Успење Пресвете Богородице један је од највећих хришћанских празника. Овај празник успомена је на смрт Богородице и Српска православна црква и вјерници славе га 28. августа када се завршава и пост, који траје 14 дана.

Успење Пресвете Богородице или Међудневница је дан када се она вазнијела на небо и ,,предала свој дух у руке Спаситеља".

Предање каже да је Богородица живјела 60 година, према неким изворима 72, да је наџивјела свога сина и као свједок многих славних догађања, наставила његову мисију.

У Светом писму нема података о крају земаљског живота Богородице. Према предању и списима, који немају свети карактер, сматра се да је мајка Божија до краја живота, послије смрти и васкрсења Христовог, живјела у Јерусалиму, окружена пажњом апостола и прве хришћанске заједнице. Како празнику претходи двонедјељни пост, 28. августа посебно жене иду на причест, јер се овај дан се сматра празником жена и мајки.

У неким крајевима сматрају да је у периоду између двије Госпојине, Велике и Мале Госпојине (21. септембра), најбоље брати љековито биље којим се лијече се разне болести. Велики број цркава и манастира Српске православне цркве слави овај празник као своју славу.

На дан Велике Госпојине беру се љековито биље и траве за које се вјерује да имају посебно чудотворну моћ.
Дјевојке и момци који се упознају на вашарима и у портама манастира на овај дан и уговоре свадбу имају срећан брак и бројно потомство.