Слависта Јернеј Копитар рођен прије 240 година: Инспирисао реформу српског језика :: Semberija INFO ::

 

Слависта Јернеј Копитар рођен прије 240 година: Инспирисао реформу српског језика


БАЊАЛУКА - Слависта Јернеј Копитар, који је сматрао да се језик не треба поправљати, него да треба бити извор са којег ће се узимати благо важно за опстанак једног народа, рођен је на данашњи дан прије 240 година.

За српски језик је значајан његов рад са Вуком Стефановићем Караџићем, јер га је подстакао да објави прву граматику српског језика, да прикупи и објави народне умотворине те да објави Први српски речник.

Копитар је истицао да свако слово треба да има свој глас, а када је успјешно дефинисао правила у свом матерњем словеначком језику, окренуо се ка словенским језицима.

Рано се заинтересовао за српску народну поезију којој се дивио. Читајући књиге Доситеја Обрадовића улазио је у проблематику српског језика. Будући да га је занимало питање српског језика покушавао је да ступи у контакт са Србима. Прво се сусрео са пјесником и владиком Лукијаном Мушицким, али тек када је упознао Вука Стефановића Караџића схватио је да је пронашао праву особу која би била кадра да изврши реформу тадашњег славеносрпског језика.

Упознали су се у Бечу 1813. године гдје је Вук боравио као избјеглица. Копитар је у то доба био цензор и сарађивао је са Србима Фрушићем и Давидовићем који су уређивали и издавали “Новине сербске”.  Тих година Вук Караџић је написао свој први чланак у форми писма Карађорђу у коме је говорио о српској пропасти. Цензора Јернеја Копитара је привукао народни језик којим је Вук Караџић написао текст, те је 1813. позвао Вука Караџића на разговор и тако је кренула њихова сарадња. Копитара је одушевило Вуково познавање српских народних пјесама.

Подстакнут Копитаром Вук Караџић је у Бечу 1814. године објавио “Малу србску простонародну пјесмарицу”. Исте године објавио је и књигу “Писменица сербскога језика по говору простога народа написана”. Строги Копитар је указивао Вуку на недостатке ове књиге, али је био задовољан његовим реформаторским радом. По његовом наговору Вук је напустио Беч и кренуо пут Сремских Карловаца с намјером да прикупи што више народних пјесама и умотворина. Након двије године рада објављена је друга  “Пјесмарица” коју је Вук посветио Јернеју Копитару.

Сарадња се даље настављала тако што је Јернеј Копитар помагао српском реформатору приликом обликовања српског стандардног књижевног језика, утемељеног на народном говору. Захваљујући његовој помоћи Вук Караџић је издао и први српски рјечник. Тих година бавили су се српским ријечима, Вук је тумачио значење појединих ријечи, а Копитар би их преводио на латински и њемачки. Тако је велики рјечник објављен 1818. године.

Захваљујући Копитару Вук Караџић је поставио темеље српског језика и правописа, те афирмисао народну књижевност. Казао је: “Пишући било шта, свагда гледам шта ће о томе рећи Копитар, ил Шафарик, ил Грим, а за друге не марим. Нека вичу што им драго, свему свијету нико не угоди”. 

Глас Српске