Душан Секулић, виртуоз на хармоници, о успјесима и плановима 

 

Виртуоз на хармоници Душан Секулић из Бијељине, захваљујући свом маестралном умијећу постигао је свјетску славу. Иако је хармоника на овим просторима синоним за свирање народне И фолк музике, Секулић на овом инструмент свира класичну музику. Како је ,,запловио у воде класичне музике’’ и ко му је био прави учитељ говори за ,,Семберске новине’’. 

 

- Као и све у животу, кључ успјеха је мукотрпан рад, одрицање, посвећеност, преданост музици и константан рад на усавршавању и учење. Ништа није дошло преко ноћи и дан - данас проводим дане и дане вјежбајући. Како то волим рећи:,,Робујем музици’’.
 

- Што се тиче овог питања, ја за класичну музику нисам био заинтересован, морам да признам, све до уписивања средње школе, тад сам се тек полако почео инфицирати њом. Али, озбиљно схватање класичне музике се десило тек на конзерваторијуму.
 

- Дефинитивно, класична музика је највећи изазов, јер је најзахтевнија, најсавршенија и најтежа за извођење и зато и јесте свуда у свијету на врху љествице у музичким жанровима. Животно опредјељење ми је сва музика која спада под умјетност и која спада под окриље културе. Да ли је то оно што се ствара самим извођењем или историјом, није толико битно. Сматрам да би се што више сви требали информисати и учити о различитим музичким жанровима, јер само тако могу да препознају разлику између доброг и лошег.
 

- Могу слободно реће да је највећи утицај на то што сам данас  баш имао професор Јовица Ђорђевић, иако сви који су били укључени у мој рад, сазријевање и школовање имају свој утицај. Међутим, он ми је тотално промијенио схватање музике. Натјерао ме је да је ,,живим док је стварам’’, да је износим онако како је осјећам и да те емоције пренесем на публику. Техничке способности које сам усавршио код њега у класи су само једна од ствари који се допринијеле свему томе и наравно да је лакше кад немате техничких проблема при свирању неких дионица или пасажа, али на крају сваки сегмент је јако битан.
 

- Разлика у публици је само у понашању, прихватању, познавању, али на крају је најбитније да нађете пут до њихових осећања и да им изазовете емоцију. Сви смо ми ипак људи.
 

 - Компонујем тренутно ауторску музику, а при том радимо и обраде разних композиција за које мислим да би се свидјеле публици и које би било интересантно чути на хармоници. Ако је оркестар у питању, нормално је да комбинујете инструменте, дајући појединим, у одређеним композицијама више простора. А свирамо, слободно могу да кажем, сад све стилове и вежемо их гдје год мислимо да би то лијепо звучало. Фузија звукова и стилова. 
 

- Формула успјеха је једноставна - јако пуно рада, посвећености и одрицања.
 

- За 20 година надам се да ћу имати више времена да се посветим својим најмилијима, да ћу тад већ моћи мало мирније да живим, јер надам се да ћу до тад оставити иза себе нешто и убирати плодове свог рада. Недостаје ми само мало више времена за моје најмилије, а некад и за себе.   

 

- То је до сад највећи, најозбиљнији и најзахтевнији пројекат који ћу радити што се тиче музике и биће више различитих сегмената укључено у то. Посебна величина тог пројекта је што креће баш из Бијељине и наш је производ, најављује Душан Секулић. 

Верица Зеленовић