Православни вјерници славе данас Ивањдан, као спомен на пророка Јована Претечу и Крститеља, који је најавио Христов долазак. Јован се назива Крститељем, јер је у ријеци Јордан крстио Господа Исуса Христа, као и Претечом, јер је најављивао долазак Христов и позивао људе на покајање. Црква више инсистира на покајању ради вјечног живота, али народ се радије бави овоземаљсклим ,,животним питањима" - здравља, пријатељства и, посљедње, али не и задње - љубави. На дан овог великог свеца практикују се и различити обичаји. Један од њих је и плетење вјенчића од ивањске траве и другог пољског биља и цвијећа, којим се ките капије. Вјенчићи се чувају до наредног Ивањдана. Вијенцима од ивањског цвијећа показује се да је природа у развоју дошла до своје највише тачке - средине љета и да се тиме ,,овјенчала".

У предвечерје тога дана, у многим словенским крајевима палиле су се по брдима ивањске ватре око којих се играло и пјевало.

У Тимочкој крајини, чим сване Ивањдан, људи одлазе на ливаду и заривају главу у росну траву да би обезбиједили добро здравље током цијеле године.

Али можда и ,,најпоштованији" дио обичаја упражњавале су дјевојке, а можда то и данас чине.

На Ивањдан дјевојке од пољских трава исплету вјенчиће, пропусте их кроз њедра бујна, па кроз њих ,,проглеђују" сеоске момке. Веле да момак мора ,,полудјети" за оном која кроз тај вијенац буде прогледала.

Дјевојке гатају и да ли ће се те године удати и ко им је суђеник. Понегдје на тај дан удаваче ставе у лонац мало земље и посију неколико зрна пшенице, па на Петровдан гледају како је тyрневље клијало. Ако су клице пшеничне савијене као прстен, дјевојке се надају прстеновању.

Постоји и вјеровање да се на тај дан може видјети лик будућег брачног партнера – суђеника. Наиме у посљедњи залогај доручка треба хукнути и сачувати га до вечери, а онда заједно са огледалцем и мало ивера ставити под јастук да би се у сну појавио лик.

Према црквеним књигама Јован Крститељ је светитељ рођен од старијих родитеља - оца, свештеника Захарија и мајке Јелисавете, Богородичине рођаке. Када је Јелисавета остала трудна, Захарије је занијемио. Када се родио Претеча, од његовог оца Захарија је затражено да на плочици напише име дјетета и када је он написао синовљево име, истог часа је проговорио.

Као млад Јован је отишао у пустињу гдје се хранио коријењем и дивљим медом. У проповиједима је критиковао морално посрнуће својих савременика, позивајући их да се покају и врате животу по Божијим законима.

Он је крштавао људе у ријеци Јордан, говорећи им да их он крсти водом, а да за њим ,,иде онај који ће их крстити Духом Светим и огњем".

Јована Претечу је погубио јудејски краљ Ирод.

Колико је Јован Крститељ велики светац потврђује и то што су у календару СПЦ њему посвећена три празника - осим данашњег Ивањдана, ту је још и 20. јануар - Сабор Светог Јована Крститеља - Јовањдан, те 11. септембар - Усековање главе Светог Јована Крститеља.