СРПСКА ВИЛА У ТРЕБИЊУ
Поводом видовданских свечаности требињска Народна библиотека је у сарадњи са Удружењем књижевника Републике Српске организовала књижевно вече на коме је представљен 51. број часописа за књижевност и културу ,,Српска вила” издавача СПКД ,,Просвјета" - Градски одбор Бијељина.
У Требињу је 26.6.2020. године одржано књижевно вече на коме су 51. број часописа за књижевност и кутуру ,,Српска вила” представљале професор др Јелина Ђурковић (главни и одговорни уредник) и професор Стојанка Ђокић (члан редакције). У овом броју часописа је под заједничким насловом ,,Књижевна полифонија” на 80 страница заступљено 26 писаца из источне Херцеговине. Требињска подружница као главна тема овог броја часописа показала се као важно регионално стециште писаца из источне Херцеговине, који су сљедбеници српских класика попут Јована Дучића.
У Требињу је 26.6.2020. године одржано књижевно вече на коме су 51. број часописа за књижевност и кутуру ,,Српска вила” представљале професор др Јелина Ђурковић (главни и одговорни уредник) и професор Стојанка Ђокић (члан редакције). У овом броју часописа је под заједничким насловом ,,Књижевна полифонија” на 80 страница заступљено 26 писаца из источне Херцеговине. Требињска подружница као главна тема овог броја часописа показала се као важно регионално стециште писаца из источне Херцеговине, који су сљедбеници српских класика попут Јована Дучића.
Часопис „Српска вила” излази у континуитету од 1995. године, два пута годишње (прољеће и јесен). Од објављивања првог броја штампа се на ћириличном писму. У зависности од пристиглих радова и планираних цјелина, у часопису се могу наћи сљедеће рубрике: Књижевност (проза, преведена проза, поезија, преведена поезија), Бесједе, Из садржаја "Вишњићевих дана", Афоризми, Критика, Култура (Наши у свијету, Из активности СПКД „Просвјета”, Хроника културних догађаја, Аутори ''Српске виле'').
У „Српској вили” објављују се оригинални радови аутора који нису објављени у другим часописима и публикацијама. Просјечно је у сваком броју часописа заступљено око 50 аутора са простора Семберије, Републике Српске, Босне и Херцеговине, Републике Србије, Црне Горе и других земаља гдје живи српски народ.
Часопис је проширио своју мисију по земљама региона, као и у другим земљама (прије свега, објављивањем превода радова руских, пољских, њемачких пјесника). Једна од најважнијих карактеристика часописа јесте да гради јединство културног простора српског народа објављивањем стваралаштва на српском језику и ћириличном писму.
Најбољу препоруку за часопис чине аутори чија су дјела објављивана: академик Жарко Ђуровић, Милосав Попадић, Тихомир Петровић, академик Драган Недељковић, Иван Негришорац (Драган Станић), Јованка Стојчиновић Николић , Ранко Рисојевић, Ранко Павловић, Зорица Турјачанин, Миладин Ћулафић, Зоран Живковић, Мирољуб Тодоровић, Мирко Вуковић, Недељко Терзић, Стеван Тонтић, Миодраг Матицки, Слободан Наградић и друга еминентна имена културног и начуног живота.
Значај и улогу часописа ''Српска вила'' препознао је и Српски културни центар ,,Српска круна'' из Крагујевца, који је 2014. године часопису додијелио признање ,,Слово љубве''. У току 2014. године часопис је остварио значајну сарадњу са часописом ,,Луча'' из Суботице, као и са Етнографским музејом из Београда, а у 2015. години сарадњу са часописом ''Домети'' из Сомбора и Друштвом књижевника Београда, те на тај начин проширио и подручја свог пласирања.
Пратећи савремене токове у издаваштву, радовима из области науке додијељени су УДК бројеви (ознака која омогућава бржу претрагу по стручним скупинама унутар електронског каталога), а садржај ''Српске виле'' је доступан и у електронском облику на адреси www.prosvjeta-bijeljina.org.
Semberija info
У „Српској вили” објављују се оригинални радови аутора који нису објављени у другим часописима и публикацијама. Просјечно је у сваком броју часописа заступљено око 50 аутора са простора Семберије, Републике Српске, Босне и Херцеговине, Републике Србије, Црне Горе и других земаља гдје живи српски народ.
Часопис је проширио своју мисију по земљама региона, као и у другим земљама (прије свега, објављивањем превода радова руских, пољских, њемачких пјесника). Једна од најважнијих карактеристика часописа јесте да гради јединство културног простора српског народа објављивањем стваралаштва на српском језику и ћириличном писму.
Најбољу препоруку за часопис чине аутори чија су дјела објављивана: академик Жарко Ђуровић, Милосав Попадић, Тихомир Петровић, академик Драган Недељковић, Иван Негришорац (Драган Станић), Јованка Стојчиновић Николић , Ранко Рисојевић, Ранко Павловић, Зорица Турјачанин, Миладин Ћулафић, Зоран Живковић, Мирољуб Тодоровић, Мирко Вуковић, Недељко Терзић, Стеван Тонтић, Миодраг Матицки, Слободан Наградић и друга еминентна имена културног и начуног живота.
Значај и улогу часописа ''Српска вила'' препознао је и Српски културни центар ,,Српска круна'' из Крагујевца, који је 2014. године часопису додијелио признање ,,Слово љубве''. У току 2014. године часопис је остварио значајну сарадњу са часописом ,,Луча'' из Суботице, као и са Етнографским музејом из Београда, а у 2015. години сарадњу са часописом ''Домети'' из Сомбора и Друштвом књижевника Београда, те на тај начин проширио и подручја свог пласирања.
Пратећи савремене токове у издаваштву, радовима из области науке додијељени су УДК бројеви (ознака која омогућава бржу претрагу по стручним скупинама унутар електронског каталога), а садржај ''Српске виле'' је доступан и у електронском облику на адреси www.prosvjeta-bijeljina.org.
Semberija info
