,,Знам тринаест начина да испричам свој живот. Данас се опредељујем за седми, из љубави према броју седам, који је такође број мачке: мачка има седам живота – да би стигла до седмог она дакле мора шест пута да умре. Неки тврде како мачке имају девет живота, али ми се верзија према којој имају седам чини бољом, јер је седам кабалистички број: то је број седморих врата и седам кључева, од којих последњи отвара вратнице земаљског раја. Па, ако би причи о мом животу већ требало приступити из угла езотерије, онда бих могао да је започнем напоменом да сам рођен у знаку Близанаца. Пет хиљада година је протекло откако су сазвежђа Зодијака добила имена, и од тад се положај звезда на небу промијенио, али ми се ипак чини прикладнијим да о њима говорим као да још живимо у доба Халдејаца. Располажем са тринаест начина да испричам свој живот, а не знам да ли је иједан од њих онај прави, па чак ни да ли је један вјеродостојнији од другог.
Песоа је говорио како имамо два живота: онај који сматрамо стварним и онај из наших снова, којим бисмо вољели да живимо и који нам је можда прирођенији.
Попут португалског пјесника, попут Калдерона, и ја сматрам да је прави живот сан, премда би се са исто толико основа могло рећи да сам рођен у Италији, у Риминију, 15. јуна 1927.“ ( Хуго Прат, фрагмент из књиге ,,Жеља да се буде бескористан“)



Хуго Прат (1927. -  1995.) се као ријетко ко могао похвалити својим енглеским, француским, јеврејским, шпанским и турским прецима и течним познавањем седам језика. Дјетињство је провео у Венецији, да би у Етиопији, слиједећи оца, с тринаест година силом регрутован у колонијалну полицију и постао најмлађи Мусолинијев војник. У Венецију се враћа 1943. године и дружи с војницима у свим могућим униформама, а и сам их често мијења, да би као припадник Гарибалдијеве бригаде, а затим и шкотских, холандских и енглеских јединица у вријеме пријеких судова успио да из затвора извуче свог дједу и пријатеље из дјетињства.

  
Крајем 1943. године, с 22 године укрцава се на брод који га је одвео у Буинес Аирес, гдје му је живот протицао у цртању стрипова и путовањима по Јужној Америци. Од љета 1959. до 1060. године живи у Лондону, а онда опет у Аргентини и Италији, гдје ради у стрип магазину за дјецу, те адаптира неколико дјела класичне књижевности. Године 1967., заједно с Флоренцом Ивалдијем, покреће стрип магазин ,,Наредник Кирк“, гдје се у првом броју појављује његов најпознатији јунак Корто Малтезе. 

Прат је за живота успио свијету дати преко 7000 табли врхунског стрипа, пратећи притом пут писаца и умјетника, који су прије свега били неуморни путници, попут Гогена, Рембоа, Мелвила, Лондона, Хемингвеја, Сент-Егзиперија, Конрада или Роберта Луиса Стивенсона, ком се неизмјерно дивио и чији је роман ,,Отети“ лирски оцртао у стрипу и откључао нам сву љепоту шкотских предјела.

Море је централна тачка многих Пратових албума, а једна од најбољих посвета мору икада исцртана и испричана, епска је ,,Балада о Сланом мору“, Пратово ремек-дјело, гдје се на Ескондиди, острву необиљеженом у поморским картама Тихог океана, на почетку Првог свјетског рата, међу домороцима скупила живописна екипа отпадника од друштва, окорјелих пустолова и гусара предвођених тајанственим монархом, који се трсе да опстану као кројачи своје судбине и гдје се први пут појављује Корто Малтезе. 

Корто Малтезе смјештен је на почетак 20. вијека, у период од 1905. па до почетка Шпанског грађанског рата у ком му се губи траг. Свједок је једног прошлог времена, исто као што је његов творац на крају истог тог  вијека свједок времена које заувијек пролази и нестаје, али као што кажу вилењаци из епизоде ,,Сан зимског јутра“: ,,:..Све док неко у овој земљи буде сањао - ми ћемо постојати“.   

Хуго Прат је цијелог живота интензивно путовао и више пута обишао свијет како би посјетио мјеста која су већ постојала у његовој машти, а његови туристички водичи биле су књиге драгих му писаца. Од Стивенсона је научио како да пјеснички исприча једну авантуристичку причу, а амерички виртуоз киста и пера Милтон Каниф био му је узор у цртању.

Прат је увијек у потрази за истином. Било да смо на Ускршњим острвима или на вјетровитим шкотским литицама, у потполубљима једрењака прошлих вијекова или високо горе у цепелину, Хуго Прат нам отвара врата као гостољубиви домаћин. Сасвим свој међу свим тим апокрифним наративима, појединцима слободарског духа, недисциплинованим сањарима, субверзивним елементима, одметницима од свих застава, од којих су многи, попут Кортеа, сами у свој длан урезали линију среће.

,,Кадгод желим нешто научити о животу и стварности, изнова читам Корта Малтезеа“, рекао је италијански писац Умберто Еко. 

Семберија инфо - М. Решидовић