МЛАДИ И БУДУЋНОСТ

Последњих пар деценија један од највећих проблема Босне и Херцеговине јесте исељавање становника. Све већи број младих одлучује да срећу окуша у некој од западних земаља. Међутим, ово нас наводи да се запитамо: Да ли постоји будућност за младе у БиХ и да ли је живот у развијеним европским земљама заиста онакав каквим нам се чини?

Како бисмо добили одговоре на ова питања, разговарали смо са нашим некадашњим суграђанином, који је своју срећу пронашао ван граница наше земље.

Шта вас је навело да напустите БиХ?
У вријеме када смо ми отшли у Њемачку, прије скоро двије деценије, БиХ је још увијек трпила посљедице рата. У земљи са практично разореном привредом и економијом било је скоро немогуће пронаћи посао са пристојном зарадом. Да бисмо обезбиједили бољи живот, како за нас, тако и за нашу дјецу, одлучили смо да кренемо пут Запада.

Да ли се напуштање земље исплати?
За мене лично, одлазак у Њемачку се исплатио тек након дугог низа година.. Многи очекују да ће се обогатити чим дођу на ове просторе, међутим, стварност је веома другачија. Већину досељеника привлаче високе плате и животни стандард, али уз њих долазе и исто толико високе цијене. Тек након година и година рада и штедње могу рећи да сам нешто стекао. Према томе, када се све зброји и одузме, сматрам да се одлазак ипак нарочито ни не исплати.

Да ли сматрате да у БиХ постоји будућност за младе?
Услови у БиХ данас можда нису идеални, али су знатно бољи од оних које смо ми оставили иза себе. Након деценија опоравка, наша земља се коначно може сматрати мјестом гдје је нормалан живот и опстанак могућ. Ако смо у нечему богати, то је у паметним, школованим људима. Према томе, штета је што велики дио нашег стручног кадра одлази у иностранство. Ко ће онда остати овдје? Ко ће радити на томе да се и ови наши простори приближе тим западним стандардима о којима сви маштамо? Посла за младе увијек има. Можда не одмах у струци, али од нечега се мора кренути, те временом напредовати. Мислим да могућности постоје, само је питање колико труда сте спремни да уложите како бисте у нечему и успјели.

И за крај, шта препоручујете нашим младима?
Препоручујем им да остану, да се боре за напредак наше земље, да планирају будућност у њој. Надам се да ће у будућности и БиХ постати земља у којој највећа жеља њених грађана није да побјегну из ње. Уколико се ипак одлуче да оду, морају бити спремни на драстичне промјене. Када напуштате земљу, ви у принципу остављате за собом цијели један живот и почињете од нуле. А вјерујте ми када кажем, најтеже је напустити људе које волите и мјесто које сте годинама звали домом.

Сара Крсмановић,
Техничка школа „Михајло Пупин“ Бијељина, II разред, смјер техничар електроенергетике