Српски гуслар Филип Вишњић, најистакнутији српски пјесник у првој половини 19. вијека, “Хомер српске епске књижевности”, рођен је на данашњи дан 1767. године у селу Горња Трнова, код Угљевика. Био је слијеп од осме године, а рано је почео да уз гусле ствара прелијепе пјесме о борбама за ослобођење од Турака, крстарећи балканским крајевима од Темишвара до Скадра, од Бањалуке до Смедерева. Првом српском устанку се прикључио  1809. године и постао “пјесник буне”. Послије слома устанка 1813. прешао је у Срем и настанио се у селу Грк, у којем је остао до смрти 1834. У Срему је 1815. године упознао Вука Стефановића Караџића, који је записао многе његове пјесме, укључујући “Почетак буне на дахије”, “Бој на Мишару”, “Кнез Иво Кнежевић”, “Смрт Марка Краљевића”.