Постоји ли будућност за младе? Да ли наша држава пружа могућност  и сигурност за њих? То су само нека од питања често постављена на ову тему и која вриједи узети у обзир.

Поводом Свјетског дана младих  одлучили смо да посјетимо неке од образовних установа, како средњих тако и основних. Свакога од нас занима размишљање младих, поглед на свијет, окружење и планови за будућност. Требало би да будемо свјесни чињенице да смо окружени изузетно паметним, вриједним и амбициозним ученицима и студентима. Разговарали смо са ученицом бијељинске гимназије која нам је истакла неке своје планове за будућност.

Н: Да ли сматраш да у нашој околини још увијек постоје вриједни и радни млади људи и да ли су наше школе заиста квалитетне?

Ученица: Свакако да постоје. Нажалост, неки од њих немају довољно храбрости да то покажу или просто немају довољно велику  амбицију ка нечему. Када нешто волите, то за вас није немогуће.

Н: Гајиш ли ти љубав ка некој науци? Планираш ли своју будућност и вјерујеш ли у себе?

Ученица: Наравно. Као ученица ове школе изложена сам свакодневном ,,упијању“ општег знања. Сматрам гимназију школом која пружа много могућности. За сада, моја љубав је архитектура.

На основу нашег истраживања  и разговора са ученицима, закључили смо да су они све више заинтересовани за рачунаре и информационе технологије. За њих ово занимање представља свјетлију будућност и наду у боље сутра. О томе су нам доста рекли матуранти ових установа.

Наша данашњица преплављена је медијским „тровањем“ младих и лошим примјерима. Они су ти који треба да се изборе против тога и дозволе да побиједи њихова мудрија страна.

Као највећи проблем и опасност нашој држави и региону пријети масовно исељавање у земље западне Европе. Та појава је постала свакодневица у нашем друштву и интензивнија је из дана у дан. То је само један од разлога зашто треба  да инспиришемо младе да остану у својој земљи и у њој граде будућност; баш као што каже наш велики пјесник Алекса Шантић.

Лана Ћато
ЈУ Гимназија „Филип Вишњић“,  I-2