Велики проблем наше државе представља све већи одлазак младих у иностранство, што је веома тужно јер, као што стара пословица каже, „на младима свијет остаје".

Да бисмо учинили домовину бољом за живот, ми треба да останемо у њој, да се трудимо и боримо за њу и на тај начин бисмо је учинили бољим мјестом за нашу дјецу. Пошто то нико није учинио за нас, ми треба да схватимо колико би то некоме значило и покушамо барем мало допринијети друштву.

Одлазак из ове државе представља бијег, али бијег из родног краја у велику, хладну непознаницу. Тај бијег данашњим младима као да је шанса за опстанак. Није лако одвојити се од породице и оставити свој топли дом и тај бол, који сви претрпе својим одласком, боље је преусмјерити у труд који особа као појединац треба да жртвује за бољу будућност.

Тај бол који људи имају када напусте своју земљу никада не изблиједи, смањи се, али не нестаје. Свака та особа када дође у своју домовину буде називан странцем, а по повратку у имиграциону државу поново је странац. Ти људи просто више немају мјесто које би називали кућом.

Старији људи кажу да је дом гдје је твоја породица, али код таквих људи породица више није на једном мјесту, они се тада налазе на међи и тако у раној младости дођу на ту међу, раскршће и ту проведу цијели свој живот. Тај живот и није тако лијеп зато је боље жртвовати се да бисмо сутра сви водили бољи живот и да би млади могли долазити у нашу државу и дивити јој се.
 
Данијела Манојловић
ЈУ Гимназија „Филип Вишњић“ Бијељина, I3