ПРЕДСТАВЉЕНА МОНОГРАФИЈА ,,ТИЊА, НЕЗАБОРАВЉЕНИ ЗАВИЧАЈ“ :: Semberija INFO ::

 

ПРЕДСТАВЉЕНА МОНОГРАФИЈА ,,ТИЊА, НЕЗАБОРАВЉЕНИ ЗАВИЧАЈ“


,,Завичај! Тиња! Двије чаробне ријечи које су, заувијек, ту негдје ,,под кожом“ оних који се сјећају и памте, чувају успомене без којих би били рањивији, носталгичнији, а, неријетко, и тужнији, са болним осјећањем ускраћености за нешто посебно, сјете за оним гдје су били ,,своји на своме“. Сјећања на завичај дуго остају у нама, нажалост, више она која су везана за неку трагедију, као што је било посљедње ратно прогонство, или на догађаје који су их изазвали“, ријечи су којима је директор Народне библиотеке ,,Филип Вишњић“ Јован Цвјетковић отворио промоцију монографије ,,Тиња, незаборављени завичај“. Наиме, то су прве реченице написане у предговору монографије о чијој изради се родила идеја још 1996. године, а која је свјетло дана угледала у октобру 2019. године.

У Тињи је, по попису становништва из 1991. године, живјело 798 православаца, а данас их је тамо 32. Становници Тиње данас живе разасути по цијелом свијету, а највећи број их је свој нови дом саградило на подручју града Бијељине, те Брчког и Модриче.

Милојко Тодоровић, члан уредништва монографије, истиче да је монографија ,,Тиња, незаборављени завичај“ покушај да се сачува од заборава прича о једном селу и људима који су у њему живјели.

- Овом монографијом желимо да подсјетимо младе људе који су као дјеца дошли из Тиње или они који су се родили далеко од Тиње, а чији су родитељи из Тиње, на њихове коријене, да знају ко су били њихови родитељи, гдје и како су живјели. За нас који смо провели један период живота у Тињи ова монографија ће служити да се сјетимо тих сретних времена, неких драгих људи, начина како смо живјели, како смо радили, како смо се дружили, како смо се радовали, јер без обзира на то што смо отишли из Тиње, и што вјероватно никада тамо више нећемо живјети, она је ипак увијек остала у нама и носићемо сјећање на те лијепе дане док будемо живи, рекао је Милојко Тодоровић.



Још један члан уредништва монографије говорио је на промоцији коју је организовала Народна библиотека ,,Филип Вишњић“, а то је Миленко Крсмановић.

- Дуго смо радили ову монографију, почињали и прекидали рад на њој, и ево, напокон, успјели смо да је завршимо, рекао је Крсмановић који је говорећи о родној Тињи нагласио да је ово село имало четири прозора у свијет која су посебно значајна за њен развој.

Како наводи, први прозор је био пролазак пруге Брчко- Бановићи кроз Тињу. Тиња је до тада била мало сеоце на обронцима Мајевице и до тада тешко приступачно, а проласком пруге мјештанима Тиње отворен је пут у свијет. Други прозор био је пролазак магистралног пута Тузла- Жупања који им је отворио нове могућности, трећи прозор је увођење телефона у селу почетком 1983. године , а четврти прозор, који је по мишљењу Крсмановића и најважнији, било је отварање основне школе, прво четворогодишње, а затим и осмогодишње. Тада је у Тињу, мало село на обронцима Мајевице. Дошло стотињак високо образованих људи из разних крајева Југославије, тадашње државе, а који су мјештанима Тиње пренијели дио својих обичаја и културе.

- Свако од њих је дао свој допринос развоју Тиње. Неки од њих су остали у Тињи до пензије, неки су били ту само пар година, па отишли за својом каријером даље. Они су значајно помогли да ми изњедримо доста добрих и квалитетних људи у разним професијама. Поред образовања просветни радници су нам донијели и васпитање. Ми смо увијек у Тињи говорили да смо добри људи и, искрено, ја и не знам да смо имали проблематичне људе, рекао је Крсмановић додавши да су монографију написали да би сачували успомену на те добре људе.

Пред дупке пуном салом Народне библиотеке ,,Филип Вишњић“ о монографији су говорили и професор др Цвијетин Ристановић, те професор др Перо Спасојевић.

- Моја улога у свему овоме је помало специфична, ја сам највише од свега био активан помагач, пажљиво сам прегледао све прилоге и мотивисао ове младе људе да трагају, јер овдје  има елемената етнолошке збирке, па према томе и неке грађе која може послужити и у научним истраживањима, рекао је професор Спасојевић.

Семберија ИНФО - М. Решидовић