Данас је Никољдан – најчешћа слава на овим просторима: Велики добротвор, заштитник морепловаца и дјеце :: Semberija INFO ::

 

Данас је Никољдан – најчешћа слава на овим просторима: Велики добротвор, заштитник морепловаца и дјеце


На овим просторима влада мишљење да пола Срба слави Светог Николу, а друга половина иде на славу. Овај светитељ се сматра заштитником дјеце, учених људи, трговаца, морепловаца и путника. Светитељев култ распрострањен је не само код православаца, већ и међу католицима, те је у другим земљама познат и као Божић Бата.

Свети Никола (Николај Мирликијски), чудотворац, рођен је у малоазијском граду Патара, у данашњој Турској. Умро је 19. (6) децембра 345. године, сахрањен је у Саборној цркви Мирликијске митрополије, а крајем 11. вијека његове мошти пренете су у Бари, у манастир Светог Јована Претече. Осим што се спомен на дан смрти Светог Николе слави 19. децембра, односно 6. децембра по грегоријанском календару, Свети Никола се прославља и 22. маја, у знак сјећања преноса његових моштију у Бари.

Велики број етнолога сматра да је слава додјељивана на начин да породица слави оног свеца на чији је дан крштен први предак те породице. Заступљена су и становишта да је слава бирана по завичајном храму, односно свецу коме је тај храм био посвећен. Према неким подацима, најбројнији храмови у Србији посвећени су управо Светом Николи. Свети Никола је посна слава зато што пада у току Божићног поста. На нашим просторима за Светог Николу се обично припрема риба, као главно јело, рибља чорба, посни пасуљ – папула или пребранац, сарма и паприке, салата и посни колачи. Али најважније је тога дана припремити славски колач, скувати жито, вино и запалити славску свијећу. Овај празник се никако не припрема са мрсном трпезом. Оно што је важно за све који славе да се не огријеше и омрсе. Тога дана породица треба да буде на окупу. Оно што је још важно, ко год тога дана дође у кућу, не треба га вратити.

Свети Никола је и заштитник морепловаца и због тога на хришћанским бродовима дуж Јадранског и Средоземног мора морепловци су држали икону Светог Николе. Светом Николи се посебно радују малишани, јер ће им он донијети поклоне, а лик добродушног декице који дјеци доноси поклоне присутан је у причама и легендама народа широм свијета. Име и изглед овог дародавца варирају од културе до културе, али се сматра да су за појам данашњег Деда Мраза најзаслужнија претхришћанска вјеровања германских и словенских народа која су, покрштавањем ових народа, комбинована са ликом хришћанског Светог Николе.



Због тога се може рећи да је Свети Никола далеки предак данашњег Деда Мраза. Први записи о овом светитељу, епископу и доброчинитељу поријеклом из Мале Азије, потичу из 4. вијека нове ере.

Прича каже да је за живота био велики доброчинитељ који је све своје богатство и имање раздијелио сиромашнима, а он сам је, вођен чудесним гласом, кренуо да у народу шири вјеру, правду и милосрђе. Већ самом својом појавом је доносио утјеху, мир и добру вољу међу људе, а скроман какав је био, новац није давао људима у руке, већ им је стављао у џеп да би се изненадили када га нађу. Посебно је био наклоњен дјеци, а из његовог живота најпознатија је остала прича о три дјевојчице које је Свети Никола спасио од проституисања тако што им је убацивао кроз прозор врећу са златницима. У германској традицији тако је вијековима постојао обичај да родитељи дјеци за дан Светог Николе остављају слаткише, говорећи им да им је то поклон од овог светитеља. 

Ко је био Свети Никола?

Светитељ је рођен у Патари у Ликији, био је јединац, син богатих и угледних родитеља. Духовни живот започео је у манастиру Нови Сион у којем се већ налазио његов стриц, Свети Николај епископ патарски. Након смрти родитеља, кренуо је да шири вјеру и милосрђе, али о својим доброчинствима није говорио јавно. Након тога постао је архиепископ Мирликијски те је у вријеме прогона хришћана завршио у тамници, али ни тада није одступио од вјере. Сматран је светитељем и током живота, људи би га позивали у тешким и болним тренуцима. Боловао је кратко и упокојио се 343. године, када је сахрањен у Саборној цркви у Мири.

​Шест вјекова вјерници су обилазили његов гроб у Мири, међу којима су били и Стари Словени. Након турског освајања Ликије и из страха да мошти светитеља не буду оскрнављене, 1096. године пребачене (прокријумчарене) су у Бари, у Италији, гдје су положене у Цркву Светог Јована Претече. Послије три године изграђена је велелепна црква посвећена Светом Николи. Празновање Светог Николе познато је не само код Срба, већ и код католика.