У Музеју Семберије четвртог децембра 2019. почиње 10. смотра етнолошког филма у оквиру које ће бити приказано девет документараца који свједоче о животу различитих заједница и култура широм планете. Пројекције почињу у 18 часова, а улаз је слободан.

Љубитељи документарног филма у Бијељини су у прилици да сваке сриједе у мјесецу децембру погледају филмове који осим високог умјетничког квалитета приказују значајне етнолошке и антрополошке теме. На овогодишњој смотри, коју Музеј Семберије организује у сарадњи са београдским Етнолошким музејом, приказују се филмови из такмичарског програма овогодишњег, 28. по реду, Међународног фестивала етнолошког филма у Београду и један из информативног програма. 

Овог децембра бијељинска публика ће имати прилику да погледа четири филма из Србије, те по један из Хрватске, Словачке, Белгије, Ирана и један филм  рађен у копродукцији Русије и Пољске. Ријеч је о филмовима  који својим садржајем откривају материјалну и духовну културу као феномен свакодневице и друштвене збиље. 

Овогодишњу смотру, у сриједу, четвртог децембра, отвориће пољски филм ,,Пјевај“, чији сценарио и режију потписује Марта Сртишјаки. Филм је на фестивалу у Београду овјенчан наградом за најбољи инострани филм, а прича је то о посебном облику грленог пјевања, хомеи, које практикују домородачки народи руске републике Тува. У традицији патријархалног друштва, ова врста стварања музике резервисана је за мушкарце. Ђодура Тумат, главна јунакиња филма, једина је жена која подучава хумеи. За чланове заједнице  неуобичајеност се највише огледа у томе што Ђодура подучава и двије дјевојке. Дјевојке морају да крију чињеницу да похађају часове музике, јер се овакво кршење туванских културних норми кажњава и повезује с разним сујеверјима.

Након ,,филма ,,Пјевај“ пред публиком ће се наћи ирански филм ,,Дјевојка из Парсијана“, а сценарио и режију потписује Париназ Хашеми Мобараке. У овом филму неколико Иранки из малог јужњачког мјеста дају све од себе да им се врати једно од њихових забрањених права и боре се за њега.

У сриједу, 11. децембра, вече отвара белгијски филм ,,Оно заједничко“, чији је аутор Одри Кекелбергс. Двадесет година послије рата који је разорио Босну и Херцеговину, Бошњаци, Хрвати и Срби живе заједно у Брчком у прагматичном миру. То је једно од малог броја мјеста у БиХ гдје дјеца могу заједно да одрастају и иду у школу.

Други филм на репертоару је српски филм ,,Папирнати живот“, аутора Зорана Таировића. Филм је добио награду за етнографски запис, а прати један дан ромске породице, сакупљача секундарних сировина, настањених у насељу Црвена звезда у Нишу. Пратећи њихове активности - сакупљање и разврставање старог гвожђа и хартије, породични ручак, као и њихове свакодневне разговоре, добијамо слику о начину на који они преживљавају и тешкоћама које имају. И поред објективно тешке материјалне ситуације, добијамо слику о једној сложној породици гдје влада солидарност и топли међуљудски односи.
            
Треће сриједе у децембру прво је на репертоару српски филм ,,Тако ми на истоку“, који је овјенчан наградом за монтажу. Сценарио за филм написали су Иван Станчић и Катарина Мутић, а филм је режирала Катарина Мутић. Ово је прича о влашкој врачари Десанки, односно, показује како протиче дан једне такве жене, како с њом живе њени најближи, те да ли она рјешава своје проблеме подједнако лако као и туђе?

Након филма ,,Тако ми на истоку“ услиједиће још један српски филм, ,,Симфонија“, аутора Владимира Перовића. Филм говори о 35-годишњем Радету, вишеструко разочараном у друштво који одлучује да се пресели у дивљину и настањује се у колиби свог чукундједе. Тамо, при врху Соколске планине, чува овце и ужива у звуцима, бојама и кретањима у природи и традиционалном начину живота. Привидно усамљен, Раде тврди да је заправо слободан, те да је најгора ствар бити у друштву, а бити усамљен. А навечер и ноћу, слике животиња у планини дијели са друштвом, путем фејсбука и инстраграма. 

Претпосљедње сриједе у децембру на програму је словачки филм ,,Дух јагуара“, ком је припала награда за камеру, а режисер и сценарист овог документарца је Павол Барабаш. Четири пријатеља, који осјећају да су повезани са нетакнутом природом мајке Земље, крећу у амазонску прашуму на путовање пуно изазова. Веслају низ дивље ријеке и пјешаче кроз густе шуме  како би постали дио индијанског племена Ходи. Мистериозне планине Сиера Маигуалида, које нико од Европљана раније није прешао, крију их од околног свијета.  Много дана су провели у селу са Индијанцима који прате природни ритам природе, како би научили поштују природу и њену равнотежу. Племе Ходи представља супротност западњачкој култури. Они налазе задовољство и срећу у животу у малим стварима, жудња западњачког човјека да купује и посједује никада не престаје.
Затим ће публика имати прилику да погледа хрватски филм ,,Сакрештан“, који је добитник награде за допринос нематеријалном културном наслијеђу. Овај документарац, чији је аутор Лука Клапан, прича је о Стипи  који живи у идиличном даламатинском мјесту Новиград и један је од ријетких становника који нису изгубили вјеру. Стипе је посљедњи свједок локалних традиција и обичаја.

Овогодишњу смотру затвориће српски филм ,,Звук лампаша“, аутора Антонија Милчева. Филм је снимљен током Међународног студентског филмског кампа ,,Интеракција“ и биљежи причу о Драгану, музејском домару и чувару у Ужицу, који има своју пасију. Наиме, Драган у слободно вријеме, већ дуже од 20 година, поправља старе радио апарате. Сваки дан једва чека да заврши његов посао у музеју, јури кући гдје своје слободно вријеме највише воли да испуни поправком апарата у свом властитом рају жица и звучника.

Портал Семберија инфо ( М. Решидовић)