Изложба Мир са женским лицем: Посебна и опасна? :: Semberija INFO ::

 

Изложба Мир са женским лицем: Посебна и опасна?


У галерији Центра за културу "Семберија" вечерас је отворена изложба под називом "Мир са женским лицем".

“Ова изложба је посебна, али и опасна. Посебна је, јер нам двадесет обичних жене причају своје необичне животне приче. Оне су побједнице иако су много тога жртвовале и изгубиле. Пред нама су приче о женама које су се бориле против свега што су произвеле четири године рата и 23 године мира у Босни и Херцеговини. Оне су се супротстављале рату, национализму, патријархату, капитализму, насилницима, својим страховима… И за то су обично плаћале веома високу цијену.

Оне су опасне јер нам показују да смо најчешће остављени и заборављени од институција система и препуштени сами себи, породици и својим пријатељима. Оне су опасне јер сваки Србин, Хрват, Бошњак и Остали у Босни и Херцеговини може да разумије кроз шта су пролазиле и како су се осјећале Штефица, Анђа, Емина, Сеида, Дубравка, Данка, Ифета, Азра, Милена, Индира, Смиља, Дудија, Јасминка, Бојана, Рејха, Нада, Мара, Вилдана, Едина и Суада. Оне су опасне јер њихове судбине разарају илузије етничких подјела, националистичких фатаморгана и слаткорјечивог патриотизма.

Ова изложба је опасна јер демистификује наше одбрамбено-ослободилачке ратове. У њиховом рату нема романтичних смрти, узвишених идеала, чистоте и чојства. Оне говоре о рату који је прљав, бруталан, окрутан и криминализован. Њихове историје пркосе званичним етнички подијељеним историјама у Босни и Херцеговини.”

(Срђан Пухало)



Изложба „Мир са женским лицем“ резултат је сарадње и настојања женског мировног покрета Мир са женским лицем и Форума Цивилна мировна служба (форум ЗФД) да у процесе суочавања с прошлошћу и изградње мира у Босни и Херцеговини (БиХ) интегришу женску перспективу и представе женску страну приче о преживљавању и превазилажењу посљедица рата.

Ова изложба говори о женама које су у послијератној БиХ водиле мале (а велике) битке за своја и права других и обнављале ратом разорено друштво. Животне приче пред вама нове су странице историје ове земље – јединствене јер у фокус стављају жене и лично искуство насупрот општој политици супремације нације и колективитета над појединцем и маргинализације женских искустава и постигнућа.

Иницијатива „Мир са женским лицем“ и Форум Цивилна мировна служба, као покретачи и креатори идејног концепта изложбе, а уз стручну подршку Хисторијског музеја БиХ, жељели су да прича о женама БиХ изађе из свеприсутног клишеа жене жртве и подређене, оне којој животни пут одређују пол и нација, и да прикажу калеидоскоп женских судбина које су статус обесправљених претварале у побједе. С обзиром на то да живимо у времену у којем се у свакодневном животу стално позивамо на сјећање и памћење, сматрале смо да је важно да се у том памћењу документирају и женска искуства током рата и у послијератној БиХ.

Сјећање у БиХ искључиво је везано за три етнонационална наратива, без простора за женска искуства, која тако остају препуштена забораву. Наша намјера је путем изложбе документирати један мали дио женске хисторије БиХ, која ће остати трајно за памћење будућим генерацијама. Идеја о изложби, уобличена на заједничком састанку у марту 2018. године чланица Иницијативе „Мир са женским лицем“ и других мировних и женских организација, група и појединаца, добила је подршку мировне активисткиње и експертице Тамаре Шмидлинг.

Чланице Иницијативе кандидовале су жене из своје локалне заједнице чије приче могу бити инспирација женама за њихово дјеловање у садашњости и будућности и/или чине парадигме животних судбина жена у ратној и послијератној БиХ. На овај начин обезбијеђене су 34 приче за изложбу, од којих је свака била потресна, садржајна, кредибилна и важна за публиковање. Утолико више нам је селекција представљала најтежи посао. Свјесна чињенице да није у могућности приказати све примјере храбрих жена у БиХ, комисија је на основу унапријед успостављених критерија изабрала 20 прича жена из цијеле Босне и Херцеговине. Остале су смјештене у архиву за будућа истраживања. Водило се рачуна да актерке буду из различитих дијелова земље и да се документују различита животна искуства.