Отворени 26. Вишњићеви дани у Бијељини: Далековидост Вишњићеве епске поезије
Полагањем вијенаца на споменик Филипу Вишњићу и подизањем заставе „Вишњићевих дана“, у организацији Градског одбора Српског просвјетног и културног друштва „Просвјета“ и Градске управе Бијељина отворена је традиционална културна манифестација посвећена великом српском пјеснику и гуслару Филипу Вишњићу.
Градоначелник Бијељине Мићо Мићић, у име Градске управе Бијељина, истакао је значај Вишњићевог пјесничког дјела, истакавши да је он, иако слијеп, у одређеним историјским околностима, био далековид.
„Пуно тога је Вишњић дао за српски народ, поготово у вријеме борбе за слободу. Због тога сваке године у његову част организујемо ову културну манифестацију, да не заборавимо, да се подсјетимо на Вишњићево велико дјело. У договору са начелником општине Угљевик Василијем Перићем и мјештанима Трнове планирали смо да подигнемо споменик Филипу Вишњићу и реплику његове родне куће. Филип Вишњић је у сваком погледу то и заслужио“, изјавио је градоначелник Мићић.
Пензионисани универзитетски професор Митар Новаковић, предсједник Градског одбора СПКД „Просвјета“ Бијељина подсјетио је да се у овој години обиљежава 115 година постојања СПКД „Просвјета“ у Бијељини.
„У овој години организујемо низ манифестација посвећених Филипу Вишњићу, од свечане академије, промоције књига, посјете манастиру Тавна, организовања такмичења рецитатора и бесједника. Циљ је да сачувамо нашу богату традицију и да је на овакав начин његујемо“, рекао је професор Новаковић.
У Народној библиотеци „Филип Вишњић“ представљена је књига епске поезије Бранка Бате Крковића „Морачки бастион“, како аутор рече, књиге назване по црногорском племену које је својевремено дало највише епских пјесника и стихова Вуку Караџићу, када је биљежио српску епску поезију.
„Из Мораче су Старац Милија, Растко и Дамјан Дуловић, Лека Мастиловић, касније Радован Бећировић, бардови епске поезије. То је мјесто које је дало највише епских пјесника. За мене представља изузетну част то што на „Вишњићевим данима“ могу промовисати епску поезију. То је доказ да епска поезија и данас живи. Епска поезија је, уз гусле, одржала српски род. Многи европски и свјетски умови трудили су се да науче српски језик како би се упознали са српском епском поезијом. Она је по свему равнма Илијади и Одисеји и другим свјетским еповима“, истакао је Бранко Бато Крковић.
Семберија инфо/Љ. Љубојевић
Фото: Б. Милошевић
Градоначелник Бијељине Мићо Мићић, у име Градске управе Бијељина, истакао је значај Вишњићевог пјесничког дјела, истакавши да је он, иако слијеп, у одређеним историјским околностима, био далековид.
„Пуно тога је Вишњић дао за српски народ, поготово у вријеме борбе за слободу. Због тога сваке године у његову част организујемо ову културну манифестацију, да не заборавимо, да се подсјетимо на Вишњићево велико дјело. У договору са начелником општине Угљевик Василијем Перићем и мјештанима Трнове планирали смо да подигнемо споменик Филипу Вишњићу и реплику његове родне куће. Филип Вишњић је у сваком погледу то и заслужио“, изјавио је градоначелник Мићић.
Пензионисани универзитетски професор Митар Новаковић, предсједник Градског одбора СПКД „Просвјета“ Бијељина подсјетио је да се у овој години обиљежава 115 година постојања СПКД „Просвјета“ у Бијељини.
„У овој години организујемо низ манифестација посвећених Филипу Вишњићу, од свечане академије, промоције књига, посјете манастиру Тавна, организовања такмичења рецитатора и бесједника. Циљ је да сачувамо нашу богату традицију и да је на овакав начин његујемо“, рекао је професор Новаковић.
У Народној библиотеци „Филип Вишњић“ представљена је књига епске поезије Бранка Бате Крковића „Морачки бастион“, како аутор рече, књиге назване по црногорском племену које је својевремено дало највише епских пјесника и стихова Вуку Караџићу, када је биљежио српску епску поезију.
„Из Мораче су Старац Милија, Растко и Дамјан Дуловић, Лека Мастиловић, касније Радован Бећировић, бардови епске поезије. То је мјесто које је дало највише епских пјесника. За мене представља изузетну част то што на „Вишњићевим данима“ могу промовисати епску поезију. То је доказ да епска поезија и данас живи. Епска поезија је, уз гусле, одржала српски род. Многи европски и свјетски умови трудили су се да науче српски језик како би се упознали са српском епском поезијом. Она је по свему равнма Илијади и Одисеји и другим свјетским еповима“, истакао је Бранко Бато Крковић.
Семберија инфо/Љ. Љубојевић
Фото: Б. Милошевић
