НАЈАВА: ИЗЛОЖБА ТАПИСЕРИЈА МИЛИЦЕ ЗОРИЋ У МУЗЕЈУ СЕМБЕРИЈЕ - СИНТЕЗА НАСЉЕЂА И МОДЕРНИЗМА
Музеј Семберије и Спомен-збирка Павла Бељанског из Новог Сада припремили су изложбу у Музеју Семберије, а која ће бити отворена у понедјељак, 4. новембар у 18 часова.
Током програмских активности 2019. године Музеј Семберије узео је учешће у великом пројекту Спомен-збирке Павла Бељанског из Новог Сада посвећеном животу и раду умјетнице таписерије Милице Зорић, чија дјела баштини и бијељински музеј као дио Легата Родољуба Чолаковића и Милице Зорић.
На изложби „Таписерије Милице Зорић: синтеза наслеђа и модернизма“ ауторке Милице Орловић Чобанов, кустоса Спомен-збирке Павла Бељанског, одржаној у Новом Саду од 12. септембра до 27. октобра 2019. године, приказано је 28 дјела Милице Зорић из Спомен-збирке, Музеја Савремене уметности и Музеја примењене уметности из Београда, Владе Републике Србије и Музеја Семберије у Бијељини.
Према утврђеном програму, у оквиру 26. Вишњићевих дана, изложба се, садржајем прилагођена галеријском простору Музеја Семберије, од 4. новембра до 6. децембра 2019. године приказује и бијељинској публици, што је не само омаж Милици Зорић као изузетној умјетници, већ и подсјећање на велики легат који су она и њен супруг Родољуб Чолаковић поклонили његовом родном граду и Музеју.
Подсјећамо, Милица Зорић (Сплит, 1908 – Београд, 1989) одрасла је у Београду окружена умјетницима и умјетношћу. Похађала је сликарску школу и студије историје умјетности, али је повезаност са људима блиским илегалној КПЈ тридесетих година 20. вијека увела у свијет револуционарних и бољшевичких идеја у коме ће упознати и Родољуба Чолаковића. Заједнички живот (вјенчали се 1939. у Београду) биће прекинут током ратних година које Чолаковић проводи у партизанима, а Милица као затвореница у логорима Лобор-град и Бањица.
У другој половини 20. вијека, деценијама потискивану умјетничку енергију и таленат, Милица Зорић исказује кроз оригиналан ликовни израз – таписерију, што је сврстава међу зачетнике ове дисциплине у бившој Југославији и истакнуте умјетнике свог времена. Од прве самосталне изложбе у Музеју примењене уметности у Београду 1959. својим је дјелима „ушла у историју националне модерне уметности“ о чему свједоче бројне самостална (13) и групна излагања (38) како за живота умјетнице, тако и касније.
Семберија инфо
Током програмских активности 2019. године Музеј Семберије узео је учешће у великом пројекту Спомен-збирке Павла Бељанског из Новог Сада посвећеном животу и раду умјетнице таписерије Милице Зорић, чија дјела баштини и бијељински музеј као дио Легата Родољуба Чолаковића и Милице Зорић.
На изложби „Таписерије Милице Зорић: синтеза наслеђа и модернизма“ ауторке Милице Орловић Чобанов, кустоса Спомен-збирке Павла Бељанског, одржаној у Новом Саду од 12. септембра до 27. октобра 2019. године, приказано је 28 дјела Милице Зорић из Спомен-збирке, Музеја Савремене уметности и Музеја примењене уметности из Београда, Владе Републике Србије и Музеја Семберије у Бијељини.
Према утврђеном програму, у оквиру 26. Вишњићевих дана, изложба се, садржајем прилагођена галеријском простору Музеја Семберије, од 4. новембра до 6. децембра 2019. године приказује и бијељинској публици, што је не само омаж Милици Зорић као изузетној умјетници, већ и подсјећање на велики легат који су она и њен супруг Родољуб Чолаковић поклонили његовом родном граду и Музеју.
Подсјећамо, Милица Зорић (Сплит, 1908 – Београд, 1989) одрасла је у Београду окружена умјетницима и умјетношћу. Похађала је сликарску школу и студије историје умјетности, али је повезаност са људима блиским илегалној КПЈ тридесетих година 20. вијека увела у свијет револуционарних и бољшевичких идеја у коме ће упознати и Родољуба Чолаковића. Заједнички живот (вјенчали се 1939. у Београду) биће прекинут током ратних година које Чолаковић проводи у партизанима, а Милица као затвореница у логорима Лобор-град и Бањица.
У другој половини 20. вијека, деценијама потискивану умјетничку енергију и таленат, Милица Зорић исказује кроз оригиналан ликовни израз – таписерију, што је сврстава међу зачетнике ове дисциплине у бившој Југославији и истакнуте умјетнике свог времена. Од прве самосталне изложбе у Музеју примењене уметности у Београду 1959. својим је дјелима „ушла у историју националне модерне уметности“ о чему свједоче бројне самостална (13) и групна излагања (38) како за живота умјетнице, тако и касније.
Семберија инфо
