ПРЕДСТАВЉЕН СЕДМИ НЕСТОРОВИЋЕВ РОМАН
У оквиру овогодишњих “Вишњићевих дана” у Народној библиотеци “Филип Вишњић” вечерас је представљен седми роман познатог бијељинског новинара, књижевника и публицисте Тихомира Несторовића - “ Пансион госпође Хаџивуковић”. Ово је била прилика да се помене и велики Несторовићев јубилеј - педесет година рада и стваралаштва у области новинарства и књижевности.
Говорећи о идеји за овај роман, Несторовић каже да је све кренуло из бијељинске Учитељске школе која је образовала и одњеговала око 3.500 ђака, будућих учитеља и просвјетара.
У романима претачем живот у прозу
“Бијељинска Учитељска школа је била школа живота, среће и љубави. Рачанска улица је, такође, препознатљива у овом роману. У љубави јунака романа Симона исписане су све љубави моје генерације. Паралелну причу у роману носи једна старица из Ваљева, која прича своју приповијест. Ово је, уствари, наставак мог романа “Илинчићи”, али, са другим ликовима. Велика љубав према возовима ме одвела ка Сремској Митровици. Све су ово моје животне успомене, јер у романима претачем живот у прозу. Не завирујем у енциклопедије и архиве, не тражим теме, јер приче трче за мном. Безброј ликова је у овом мом роману”, каже Тихомир Несторовић, који је бродио и ходио многим стазама и са тих стаза доносио безброј ликова и прича.
Зоран Колунџија, уредник и изадавач Издавачке куће “Прометеј”, која је објавила овај роман, каже да је Тихомир Несторовић ушао у његов живот захваљујући новинару Милораду Црњанину.
Осебујност Несторовићевог књижевног израза
Миомир Филиповић Фића, новинар, публициста и књижевник, добитник “Вукове награде”, истакао је да је Несторовић изузетно занимљив књижевни стваралац који његује српски језик.
Говорећи о идеји за овај роман, Несторовић каже да је све кренуло из бијељинске Учитељске школе која је образовала и одњеговала око 3.500 ђака, будућих учитеља и просвјетара.
У романима претачем живот у прозу
“Бијељинска Учитељска школа је била школа живота, среће и љубави. Рачанска улица је, такође, препознатљива у овом роману. У љубави јунака романа Симона исписане су све љубави моје генерације. Паралелну причу у роману носи једна старица из Ваљева, која прича своју приповијест. Ово је, уствари, наставак мог романа “Илинчићи”, али, са другим ликовима. Велика љубав према возовима ме одвела ка Сремској Митровици. Све су ово моје животне успомене, јер у романима претачем живот у прозу. Не завирујем у енциклопедије и архиве, не тражим теме, јер приче трче за мном. Безброј ликова је у овом мом роману”, каже Тихомир Несторовић, који је бродио и ходио многим стазама и са тих стаза доносио безброј ликова и прича.
Зоран Колунџија, уредник и изадавач Издавачке куће “Прометеј”, која је објавила овај роман, каже да је Тихомир Несторовић ушао у његов живот захваљујући новинару Милораду Црњанину.
“Ми смо објавили двије књиге приповиједака и четири романа Тихомира Несторовића. Уочио сам да су његове књиге мјесецима најчитаније у вашој Библиотеци, што је знак да га читалачка публика воли и поштује. Тихомир је занат испекао пишући бројне репортаже и трагајући за необичним људима”, нагласио је Зоран Колунџија.
Осебујност Несторовићевог књижевног израза
Миомир Филиповић Фића, новинар, публициста и књижевник, добитник “Вукове награде”, истакао је да је Несторовић изузетно занимљив књижевни стваралац који његује српски језик.
(Семберија Инфо)“Дивота је читати Тихомирове књиге, јер су језички и стилски богате и осебујне. Када прочитате Несторовићеву реченицу: “Како су се усаћиле звезде, као небеске пчелице”, ви видите то богатство и језичку раскош. Због тога овакве књиге заслужују да уђу у школске лектире”, истакао је Миомир Филиповић.
