Незапослена сам, домаћица. Све што у животу радим, поготово када сликам, радим то из чисте љубави, искрена је Ковиљка Мићић (45), која је у Музеју Семберије  по први пут у животу имала част и могућност да организује своју прву самосталну изложбу. Ковиљка је рођена у Нјемачкој, поријеклом је из Лике, а од 1982. године је становник Семберије.



„Као дијете сам дошла у Бијељину и још увијек сам ту. По занимању сам ратар – техничар, по вокацији умјетник. Од дјетињства волим да стварам, да израђујем различите предмете, тако да се та креативност највише испољила у ликовној умјетности. Највише волим да сликам ноћу. Када сам депресивна, љута, онда све оставим и посветим се сликарству. Завучем се у свој ћошак и сликам. Имам код куће и слике са мог Велебита. Жао ми је што и њих нисам донијела на ову изложбу. Учесница сам Бијељинског бијенала и освојила сам трећу награду, по избору публике. Ово је моја прва самостална изложба на којој је изложено 69 слика, уља на платну.

​

Изложене су и двије слике, два цртежа, мога сина Данила, који студира право, али је изузетно надарен за цртање. Он је суви таленат, што су му признали и они који се пуно боље разумију у сликарство. Сликам све што видим. Пуно читам, тако да на мојим сликама има мотива из митологије, религије, историје. Све што ме заинтересује, то покушавам пренијети на платно. Има овдје и старих бијељинских кућа, сликала сам панораму града, водоторањ, али, ту су и мотиви са села. Некако сам се најбоље пронашла у техници уље на платну“, каже Ковиљка Мићић.

Семберија ИНФО/Љ. Љубојевић