Српска православна црква данас, 21. септембра , слави рођење Пресвете Богородице, празник у народу познат као Мала Госпојина.

На Малу Госпојину слави се успомена на дан када је у Назарету, у дому Јоакима и Ане, рођена Света Дјевица Марија. Настала као плод молитви, одведена је у храм кад је имала три године. Са 14 година се вратила у Назарет гдје јој је, према предању, саопштена благовијест архангела Гаврила да ће родити Сина Божијег.

Сцена Рождества Богородице са Светом Аном у постељи и новорођеном Маријом у колевци обавезан је мотив православних икона и средњовековних манастирских фресака.

У народу се овај празник слави уз живописне обичаје, углавном посвећене рађању. Веома је цијењен код Срба, а у већини мјеста одржавају се вашари и друге свечаности, прославе и молитве.

Такође , на Малу Госпојину многи планирају и уговарају свадбе и вјенчања, јер, према предању, она младенцима, вјереним и вјенчаним на овај дан дарује посебан благослов.

Као што је Маријино рођење обасјало родитеље Јоакима и Ану, тако и сунце на дан 21. септембра најављује сунчану јесен и зиму, каже народно предање.