Како лектор каже: Добре слуге, а зли господари :: Semberija INFO ::

 

Како лектор каже: Добре слуге, а зли господари


Неријетко се дешава да ми се неко кога познајем или кога чак сретнем први пут повјери како бирајући занимање није мислио о томе шта воли, него обрнуто, о томе шта не воли. Искрен да будем, мени је ово веома необична логика, али како се то дешава често, све више почињем да се преиспитујем да ли сам ја помало чудан и да ли је моја логика на свом мјесту.

Било како било, реченица која ме увијек изненадно ошамари и на коју никако не могу да се навикнем гласи: "У животу сам увијек бјежала/бјежао од математике, то јест од бројева, зато сам студирала/студирао језике (или филозофију, или журналистику, или медицину, или права, или историју, или књижевност, или неку другу умјетност...)".

Сјећам се једног прољећног дана када сам као студент с колегама на паузи између предавања стајао у уском ходнику факултета у којем је свака наша ријеч одјекивала тако гласно као да смо имали концертно озвучење. Водили смо жустру расправу, а једна колегиница наметнула се својим закључком како од антике па све до савремених токова књижевности постоје само двије теме, а то су (тешко ли је погодити) - љубав и смрт. Оне се не могу никако прорачунати и за њих никакви бројеви не вриједе, зато и студира језик, а посебно књижевност, јер се у животу увијек гнушала бројева и прорачуна.

Предавање које смо чекали убрзо је почело, а професорове уводне реченице биле су:
"Бројеви су промјењива врста ријечи које обједињују посебно значење и специфичан комплекс граматичких особина. Њима се изражава колико има нечега или које је нешто по реду. У зависности од тога шта се њима изражава, дијеле се на главне, редне и збирне бројеве..."

Послије овога зачуло се неколико тупих удараца које је произвело затварање биљежница и исто толико кликова хемијских оловака, онда је наступила шкрипа столица и поменута колегиница уз десетак својих истомишљеника напустила је предавање. Љубав према језику тада је прешла у смрт љубави према језику проузроковану бројевима.
Да се то не би дешавало пречесто, навешћемо нека правописна правила везана за бројеве и изведенице од њих:
- Мање бројеве, поготово оне до десет, много боље је писати словима него цифрама (један, пет, осам).
- Спојено се пишу бројеви од 200 до 900 (двјеста, триста, четиристо, шестсто, деветсто).
- Одвојено се пишу вишечлани бројеви (основни, редни и збирни) те збирне бројне именице (двадесет три, сто тридесет четири, двјеста тридесет седми, хиљаду петсто двоје).
- Спојено се пишу именичке и придјевске изведенице од вишечланих бројева (двадесетпетогодишњица, тридесетпетогодишњак, четрдесетосмочасовни). Када је потребно избјећи дуге ријечи, може се написати: 25-годишњица, 35-годишњак или 48-часовни.
- Редни бројеви пишу се уз употребу тачке (2. август, 27. дан, 58. недјеља). Погрешне су варијанте 2-ги, 2-и, 27-ми или 58-ма. Код набрајања редних бројева не нагомилавају се интерпункцијски знакови, а то значи да запета, да се тако изразимо, истискује тачку, нпр.: Марија ће боравити у Београду 25, 26, 27, 28. и 29. септембра.
- Иза римских бројева који су у функцији редних не пише се тачка, осим у случају када се налазе испред наслова поглавља у тој функцији. Примјери:
а) Владао је царством у другој половини XIV вијека.
б)  I. АПСТРАКТ
    II. САДРЖАЈ
    III. УВОД...
- Не треба мијешати цифре и слова у истом броју. Дакле, погрешно је написати 250 хиљада. Можемо написати двјеста педесет хиљада, 250.000 или 250 000.
- Помоћна ријеч пут пише се спојено са један, два и три (једанпут, двапут, трипут), у свим осталим комбинацијама, укључујући и оне са обликом пута, обавезно је одвојено писање (два пута, двадесет један пут, тридесет пет пута, сто један пут).
- С цртицом се пишу комбинације бројева или именице са бројем за означавање приближности, нпр.: два-три дана, три-четири пута, корак-два, дан-два...
- Битно је запамтити и то да ријеч цифра (бројка) није исто што и ријеч број, па је не треба употребљавати умјесто ње. Дакле, погрешно је рећи или написати (што новинари напросто обожавају) астрономске цифре.

Колико смо ми на Балкану посвађани са бројевима, поготово када говоримо о политици и ових дана актуелним темама, илуструје уводна реченица једног текста који сам прочитао на порталу "Независних новина", а она гласи: "На бирачком списку Босне и Херцеговине налази се 3.368.666 бирача, што је за 162.493 бирача мање него што Босна и Херцеговина има становника по попису из 2013. године, с тим да је у овом тренутку на бирачком списку у Републици Српској више бирача него што званично Српска има становника."

Да нам се убудуће не би дешавале овакве нелогичности, можда би било добро да научимо бар понешто о бројевима и да у животу бирамо свој пут знајући превасходно шта волимо и шта хоћемо, а не да користимо обрнуту логику. По мом мишљењу, бројеви су као ватра или вода и за њих би се с правом могло рећи да су добре слуге, а зли господари.


Независне новине