"Три живота Сарајевске хагаде" назив је изложбе која ће бити отворена у четвртак, 18. јула у 20 часова, у Музеју Семберије.

Изложбу организују Земаљски музеј Босне и Херцеговине и Амерички кутак Бијељина, уз подршку Амбасаде Сједињених Америчких Држава у БиХ.

Ријеч је о изложби која је тренутно на босанскохерцеговачкој турнеји у градовима у којима постоји Американ Цорнер, те су је досад могли видјети грађани Мостара, Требиња, Добоја и Брчког, а турнеју наставља у Бијељини и Тузли.

Изложбом се подцртава не само умјетничка и естетска посебност Сарајевске хагаде, специфичности које је издвајају унутар бројем скромног корпуса других средњовјековних сефардских хагада, већ и, у ширем смислу, њена културно-историјска  важност и улога књиге у духовном животу Јевреја.

Она расвјетљава и прати пут Сарајевске хагаде од средњовјековног Краљевства Арагон, преко Италије до Сарајева, гдје је рукопис купљен од стране Земаљског музеја крајем 19. Вијека.

Изабране странице Сарајевске хагаде, као и компаративни материјал који чини архивска грађа, странице других средњовјековних рукописа, те предмети из археолошке и хербаријске збирке, пружају увид у околности и разлоге настанка овог енигматичног јеврејског рукописа.

Изложбу употпуњују минерали од којих се праве боје кориштене за осликавање средњовјековних рукописа, те документи о путовању Сарајевске хагаде у Беч, гдје је по први пута извршена њена стручна анализа.

Аутори изложбе "Три живота Сарајевске хагаде" су др. Александра Бунчић и др. Мирсад Сијарић.

"Ако бисмо из одшкринуте ризнице материјалног и нематеријалног културног наслијеђа које се чува у Земаљском музеју БиХ покушали издвојити њене најсјајније бисере, свакако не бисмо могли изоставити примјерак пасхалне хагаде, јеврејског илуминиранога кодекса, широм свијета познатог као Сарајевска хагада. Сама хагада (хебрејски прича, казивање) представља једну врсту збирке вјерских прописа и предања унесених у молитвени ред обиљежавања Песаха, празника којим се слави ослобођење Јевреја из египатског ропства.

Посебну су важност ове књиге имале за вријеме одржавања обредне породичне вечере – седера, када су сви укућани и гости с књигом у руци из њих читали, или пратили, казивања о путу изласка на слободу као и све што је у обредном смислу везано уз ту познату старозавјетну причу. Предање читања текстова из хагаде у кругу породице допринијело је настанку релативно великог броја таквих књига, међу којима Сарајевска хагада по својим умјетничким вриједностима и повијесном значају заузима водеће мјесто", наводи  један од аутора изложбе, др. Мирсад Сијарић, директор Земаљског музеја БиХ.