У бијељинском Музеју “Семберија” одржани су Дани дијаспоре.

Како је речено, општи циљеви Дана дијаспоре су спајање и изградња нових мостова између домовине и дијаспоре, кроз промоцију спорта, културе и умјетности, као и јачање слободе изражавања.

У оквиру Дана дијаспоре одржани су предавање намијењено за све спортисте, Јелене Петровић свјетске првакиње у каратеу и спортисткиње године у Аустрији.

Посјетиоци су имали прилику да чују успјешне приче из дијаспоре са Николом Кривокапићем, који је подијелио своја радна искуства и путовања кроз свијет кроз тему говора: "Утицај путовања кроз свијет на развој бизниса у БиХ”, те присуствују промоцији књиге ‘’47 пјесама о љубави, болу и Босни’’ Николе Лере.



Посјетиоци су имали прилику да присуствују и у изложби радова умјетница које ће узети учешће на Мераки Мурал Фестивалу који ће се први пут ове године одржати у Бијељини.

 У оквиру Дана дијаспоре, у Музеју “Семберија” уприличено је вече са успјешним, младим људима из дијаспоре - Николом Кривокапићем и Јеленом Петровић.

Никола Кривокапић основну и средњу школу је завршио у Брчком, а студије у Бијељини. По занимању предузетник, по образовању професор разредне наставе, по опредјељењу грађанин свијета.

Мастер диплому професора разредне наставе стекао је као најбољи студент у генерацији, али није очајавао што посла нема.

Искористио је одлично знање енглеског језика и одлучио да се отисне на далека путовања како би упознао свијет.
Да би спојио угодно и корисно логичан избор било је запослење у једној од највећих авиокомпанија у свијету QатарАирwаyс.



У животу га воде реченице људи које је упознавао на својим путовањима и које је сам креирао стицајући искуства у Шпанији, Индији, Америци...

Јелена Петровић рођена је у Угљевику, гдје је завршила основну и средњу школу, студије је у Бијељини, а наставила их у Бечу.

По професији је професорка разредне наставе, а њену бескрајну заљубљеност у карате, потврдиле су бројне медаље и титулар свјетске првакиње у каратеу. Јелена Петровић већ десет година живи и ради у Аустрији, а свој пут до успијеха и титулу свјетске првакиње у каратеу поплочала многобројним медаљама, с тим у вези њено име је у нераскидивој вези са овим спортом који је постао саставни дио њеног живота. То потврђује и чињеница да је Јелена и током трудноће радила тренинге који су прилагођени другом стању.

Прву значајнију награду добила је 1998. године, двије године након што је почела тренирати и тек тада је постала свјесна колико јој то добро иде, као и то да је овај спорт њен животни позив. Учествовала је као дјете у тиму репрезентације Републике Српске, а данас има позиве да учествује у репрезентациј Аустрије.Освојила је све интернационалене турнире И то са златним одличјем.



Последње признање у Аустрији је спортскиња 2022. године.

Данас је мајка дјевојчице,  која је исто тако заљубљеник у спорт – карате И освојила је већ неке медаље. Најдража јој је медаља које су заједно освојиле, она у својој категорији, а ћерка у својој у Аустрији.
Омиљена реченица кад себе описује И свој спорт је “Карате је љубав на први тренинг”.

(Семберија инфо)