Православна црква и вјерници данас прослављају Ивањдан, празник рођења Светог Јована Крститеља.
Уочи Ивањдана жене широм Србије плету венчиће од цвећа и увече га стављају испред кућних врата.

Свети Јован је познат као Јован Претеча јер је дошао прије Христа, а као Крститељ зато што је поред других крстио и Христа. Познат је и као Биљобер или Травар јер је живио скромно, хранећи се биљем, бубама, скакавцима и медом дивљих пчела, а одјевао у хаљину од кострети.

Свети Јован се још зове Игритељ, јер се вјерује да се сунце, када се тог јутра рађа, игра на небу. Заштитник је кумства и побратимства, а кумовао је и Исусу Христу, крстећи га у ријеци Јордан.

У народу постоји обичај да се људи на Ивањдан братиме и куме ,,по Богу и светоме Јовану" стога што се Јован Криститељ, који је рођен на данашњи дан по старом рачунању времена, сматра узором карактерности и поштења.

За руку светог Јована прича се да ју је сваке године, на дан светитељев, архијереј износио пред народ, а да се понекад та рука јављала раширена означавајући родну и обилну годину, а понекад и згрчена, најављујући лош род и глад.

Свети Јован је посљедњи велики пророк. На иконама је представљен како крштава Исуса у Јордану или како стоји и десном руком показује небо, док у лијевој држи дуги штап с крстом на врху, преко кога стоји трака са ријечима: ,,Покајте се, јер се ближи царство небеско".

О Ивањдану плету се вијенци од ивањског цвећа, и њима се ките куће, стаје, капије… Плетењем вијенаца жели се рећи да је природа у развоју дошла до своје највише тачке (средина љета), и да се тим вијенцима природа овјенчава. Ти вијенци уједно подсјећају и младе да размишљају о свадбеним вијенцима. Дјевојке у вијенце, обично, ставе црвену ружу.

Мисли се да је Ивањдан толико велики празник да се сунце три пута заустави тог дана.

Биље и траве имају појачана љековита својства, зато се бере љековито биље и плету вијенци, које се чува у кући као лијек против разних болести. Многи руски травари још увијек скупљају биље баш у ноћ уочи Ивањдана. Вјерује се да ивањске траве посједују невјероватну љековиту, па чак и магичну моћ.
​
Посебну пажњу обиљежавања Ивањдана поклањају Семберци и Мајевичани. Ријетко је на Ивањдан видјети нечији дом да није окићен ивањдањским вјенчићима, а својевремено су дјевојке и жене на данашњи дан износиле И ткане вунене ствари – ћилиме, шаренице, ираме, торбе.., да их, како су говорили, осунча ивањдањско сунце. То је била прилика и да момци погледају колико је дјевојка радна. Ако има доста изатканих ћилима, засигурно је вриједна. Посебно су се цијенили и орнаменти на ћилимима. Тврдило се што је ћилим шаренији, то је дјевојка креативнија. 


Семберија инфо