ДАНАС ЈЕ ВИДОВДАН! ЈЕДАН ОД НАЈВЕЋИХ СРПСКИХ ПРАЗНИКА, ЗНАЧАЈАН ЗБОГ БРОЈНИХ ДОГАЂАЈА, НАЈВИШЕ ЗБОГ КОСОВСКОГ БОЈА!
Српска православна црква и верници данас славе Видовдан, један од најзначајних празника српског народа
Празник Видовдан један је од највећих међу малобројним и по светковању изузетно очуваним празницима из старе народне вере.
У хришћанском календару не постоји светац са овим именом и пре више од једног века, тачније тек 1892. године, Српска православна црква га је први пут унела као празник у своје календаре, стављајући га у заграду иза пророка Амоса и кнеза Лазара, чије је култове неговала.
Због тога што се најважнији догађај у српској историји у минулих шест векова, Косовски бој, одиграо на Видовдан 1389. године, преплићу се историјска збиља и народни обичаји и веровања, па се косовски мит, као најразговетнији знак српске народне свести, развијао упоредо с паганским култовима старог словенског божанства Вида.
Вид је сматран врховним божанством, "Богом над боговима", а сви други богови тек полубоговима. Веровало се да је Вид свевидеће божанство, па се Видовдан сматра и празником за очи, односно празником који "отвара очи".
Само име овог светитеља, Вид, одредило је највећим делом и природу ритуала који су извођени на њему посвећен дан. Било је, на пример, веома важно шта ће се тога дана видети. Оно што би човек тада видео, у томе би, по општем уверењу, касније имао успеха.
Празник Видовдан један је од највећих међу малобројним и по светковању изузетно очуваним празницима из старе народне вере.
У хришћанском календару не постоји светац са овим именом и пре више од једног века, тачније тек 1892. године, Српска православна црква га је први пут унела као празник у своје календаре, стављајући га у заграду иза пророка Амоса и кнеза Лазара, чије је култове неговала.
Због тога што се најважнији догађај у српској историји у минулих шест векова, Косовски бој, одиграо на Видовдан 1389. године, преплићу се историјска збиља и народни обичаји и веровања, па се косовски мит, као најразговетнији знак српске народне свести, развијао упоредо с паганским култовима старог словенског божанства Вида.
Вид је сматран врховним божанством, "Богом над боговима", а сви други богови тек полубоговима. Веровало се да је Вид свевидеће божанство, па се Видовдан сматра и празником за очи, односно празником који "отвара очи".
Само име овог светитеља, Вид, одредило је највећим делом и природу ритуала који су извођени на њему посвећен дан. Било је, на пример, веома важно шта ће се тога дана видети. Оно што би човек тада видео, у томе би, по општем уверењу, касније имао успеха.
