Српска православа црква и њени вјерници данас прослављају велики празник – Благовијести. То је  јеванђелски  догађај и најава арханђела Гаврила Дјевици Марији о предстојећем рођењу Исуса Христоса.

У православљу се убраја међу дванаест великих празника.  Догађаје Благовијести описује јеванђелиста — апостол Лука. У свом јеванђељу он извјештава да је у шестом мјесецу по зачећу праведне Јелисавете, мајке светог Јована Претече, арханђела Гаврила Бог послао у Назарет Дјевици Марији са вијешћу о предстојећем рођењу Спаситеља свијета.

И ушавши к њој анђео рече: ,,Радуј се, благодатна! Господ је с тобом, благословена си ти међу женама!'' А, она видјевши га, уплаши се од ријечи његове и мишљаше:,,Какав би ово био поздрав?'' И рече јој анђео: ,,Не бој се. Марија, јер си нашла благодат у Бога! И ево зачећеш и родићеш сина, и надјенућеш му име Исус. Он ће бити велики, и назваће се Син Вишњега, и даће му Господ Бог пријесто Давида оца његова; И цароваће над домом Јаковљевим вавијек, и царству његову неће бити краја''.

Према одређеном броју теолога, ријечи арханђела Гаврила — „Радуј се, благодатна!” — прве су „добре” вијести за човјечанство од пада Адама и Еве.

Марија, увидјевши вољу Божију у ријечима анђела, она изговара врло значајне ријечи: „Ево слушкиње Господње; нека ми буде по ријечи твојој”. Вјерује се да се у тренутку када је Дјевица Марија изговорила ове ријечи, догодило Безгрешно зачеће Исуса Христоса. 
​
Оваплоћење није било само дјело Оца, Његове Силе и Његовог Духа, већ и дјело воље и вјере Пресвете Дјеве. Без пристанка Безгрјешне, без помоћи Њене вјере, овај план би остао неиспуњен, баш као и без дјеловања самих три Лица Божанске Тројице. Тек након што је Бог поучио и увјерио Свету Дјевицу, Он прихвата Њу у Мајци и позајмљује Њено тијело, које Му Она радо пружа. Како се добровољно оваплотио, било му јеи угодно што ће га Његова Мајка родити слободно и Својом добром вољом.