Данас су Зимске задушнице. Српска православна црква установила је посебне дане кад се сјећамо наших драгих покојника и обилазимо њихове гробове. Такви дани су и Задушнице које су увијек суботом, јер је то и, иначе, дан кад се сјећамо преминулих. Данас, на Зимске задушнице у цркви се служи заупокојена литургија на којој се читају имена упокојених православних хришћана. У цркву на литургију потребно је понијети: мало куваног жита, мало црног вина, малу свијећу за жито, свјећицу за сваког упокојеног или једну већу за све преминуле, списак имена упокојених рођака и пријатеља. У овим крајевима на Задушнице свештеници и на гробљу читају имена упокојених и обавезно гробове преливају црним вином.
​
Према вјеровањима жито симболично подсјећа на Христове ријечи да зрно тек кад умре род доноси, и то не у земном мраку, него у свјетлости сунца. Жито је симбол смртног тијела и бесмртне душе у свјетлости Царства небеског. Црно вино, којим свештеник прелива жито, означава Божије милосрђе којим се лијече ране гријеха.

Свијећа је симбол свјетлости Христове. Христос је рекао: „Ја сам свјетлост свијету.” Та свјетлост треба да нас подсјети на свјетлост којом Христос обасјава душе преминулих. Свијећа је мала жртва Богу, који се за нас жртвовао.
Послије парастоса у црквама на Задушнице се иде до гробова покојника.

Иначе, током године, четири пута се обиљежавају Задушнице. Поред ових Зимских, 11. јуна су Љетње задушнице, 8. октобра су Михољске и 5. новембра ове године су Митровске или Јесење задушнице. У Семберији и на Мајевици најпосјећенија су гробља на Зимске задушнице.