Српска православна црква и верници данас славе Ваведење Пресвете Богородице, један од највећих празника посвећених Богомајци. Слави се као успомена на дан када је Богородица први пут уведена у храм Божји и постала прва заветована девица у историји хришћанства.
 
Ваведењем пресвете Богородице, празником који слави сав хришћански свет, започето је искупљење целог људског рода. По обећању, да ће дете које им Господ подари, посветити њему на службу, Свети Јоаким и Ана довели су трогодишњу Марију у јерусалимски храм.
 
У свечаној поворци, Марија је ишла свечано одевена и украшена, између мајке и оца, а иза њих кретали су се многи рођаци и пријатељи.
 
Све време присутни су били и Божји изасланици – анђели. На улазу у храм, Марију је дочекао првосвештеник Захарија, отац Светог Јована Претече и Крститеља, и увео је у светињу, где је остала до своје 12 године.
 
После смрти родитеља, Деву Марију су дали Јосифу, њеном рођаку из Назарета. У Јосифовом дому Пресвета Богородица Марија је и примила благовест од арханђела Гаврила да ће родити Сина Божјег.
 
Ваведење је један од пет највећих празника посвећених Пресветој Богородици и крсна слава бројних српских родова.
 
Увек пада у време Божићног поста, па је и славска трпеза посна. Без обзира на то у који дан падне, дозвољена је риба.
 
Празник је и храмовна слава српског манастира Хиландара на Светој Гори, задужбини Светог Симеона Мироточивог и његовог сина Светог Саве.
 
Жене које не могу да имају децу одлазе су у манастире и проводе читаву ноћ у молитвама. Славе га и сточари, да би заштитили стоку од звери.