ТОМАС ХЕМПСОН: РАЗУМИЈЕВАЊЕ ИЗМЕЂУ КУЛТУРА ЈЕ ЈАСНО РАЗУМЉИВО У МУЗИЦИ
Уживам у гала концертима, баш оваквим каквом ћете ви моћи да присуствујете на БЕМУС-у, прије свега зато што упознајем нове колеге и то посебно млађе умјетнике, а њима је то уједно и прилика за наступ. Мислим да ће за вашу публику бити веома узбудљиво да слуша различите интерпретације улога у аријама из познатих опера, каже амерички баритон Томас Хемпсон, који гостује на 53. БЕМУС-у.
Томас Хемпсон је као звијезда Метрополитен опере уврштен у Америчку академију умјетности и науке и у „Кућу славних”. Са оперским репертоаром од око 80 улога пјеваних у свим већим свјетским позориштима, његова дискографија обухвата више од 170 албума, који укључују вишеструке номинације и добитнике награде „Греми”, Едисонове награде и Гранд при признања. Добио је награду за истакнуто умјетничко лидерство 2009. од Атлантског савета у Вашингтону и именован је за првог резиденцијалног умјетника Њујоршке филхармоније. У 2010. години, награђен је наградом „Жива легенда” од Конгресне библиотеке, а добитник је чувене Концертгебауове награде.
У овој сезони Хемпсон је у улози Дон Алфонса дебитовао у Моцартовој опери „Тако чине све” у „Театро дел мађо мусикале Фјорентино”, под диригентском палицом Зубина Мехте. Припремао је улогу Јана Вермера у опери „Дјевојка са бисерном минђушом” Стефана Вурта у Опери у Цириху и насловну ролу Хадријана у истоименој опери Руфуса Вејнрајта, у Театру Реал у Мадриду. Са својим програмом „Сонгс оф Америка” одржао је бројне концерте говорећи о историји своје земље, из угла композитора који су стварали на том тлу. Основао је Хемпсон фондацију, у оквиру које користи умјетност пјесме за промоцију међукултурног дијалога, једнакости међу људима и разумијевања.
Недавно сте дебитовали у улози Дон Алфонса у Моцартовој опери „Тако чине све” у Италији са маестром Мехтом. Какви су утисци јер ово ипак нису обична времена када је ријеч о живим наступима?
Наравно, ово је вријеме пуно изазова, јер смо увјежбавали цио програм под маскама, док нисмо могли редовно да се тестирамо и тек онда смо радили на сцени. Али љепота Моцартове опере и рад са маестром Зубином Мехтом били су вриједни тога. На крају смо снимили и једну емисију. Мјеста су била ограничена за публику, али су посјетиоци на крају била веоми задовољни.
Спремали сте улогу сликара Вермера у опери „Дјевојка са бисерном минђушом” Стефана Вурта у Цириху и ролу Хадријана у истоименој опери Руфуса Вејнрајта у Мадриду. Како сте остварили те умјетничке задатке, шта је било најтеже, а шта најљепше?
Заправо, ја ћу тек извести Вермера у опери „Дјевојка са бисерном минђушом” у Цириху ове зиме, одложена је због ковида. Унапријед се веома радујем овом изузетном позоришном искуству. Опера „Хадријан” о чувеном римском императору у Канади, као и опера „Да Понте” у Хјустону 2019. биле су сјајно искуство и веома сам страствен у подршци нових оперских комада на нашем репертоару. Различити музички језици могу бити изазов, али то је оно што оперу чини невјероватно занимљивом за мене и за јавност.
Основали сте фондацију и програм „Сонгс оф Америка” који укључује бројне концерте на којима говорите о историји кроз стваралаштво композитора. Колико вас је публика разумјела?
Да, вјерујем да је публика за коју сам пјевао овакве програме веома пријемчива и да разумије како умјетност повезује различите дисциплине и освјетљава нашу историју, коју год културу или епоху истраживали. Вјерујем веома страствено да разумјевање и стрпљење између култура, које је заправо потребно, јесте веома лијепо и јасно разумљиво у поезији и музици.
Ви сте филантроп, залажете се за једнакост и правду међу људима користећи умјетност, а и почасни сте професор филозофије на Универзитету у Хајделбергу. Шта је по вашем мишљењу било пресудно да ту титулу добијете?
Веома сам почаствован што сам примио ово признање од Универзитета у Хајделбергу. Волио бих да мислим да сам га добио управо из разлога које постављате у свом питању. Разне почасти које сам добијао током година дале су ми велику мотивацију да будем активан и јавно присутан у веома сложеним питањима са којима се суочавамо као друштво, а која су неизбјежно заступљена у разговору о класичној музици у нашим друштвима.
Томас Хемпсон је као звијезда Метрополитен опере уврштен у Америчку академију умјетности и науке и у „Кућу славних”. Са оперским репертоаром од око 80 улога пјеваних у свим већим свјетским позориштима, његова дискографија обухвата више од 170 албума, који укључују вишеструке номинације и добитнике награде „Греми”, Едисонове награде и Гранд при признања. Добио је награду за истакнуто умјетничко лидерство 2009. од Атлантског савета у Вашингтону и именован је за првог резиденцијалног умјетника Њујоршке филхармоније. У 2010. години, награђен је наградом „Жива легенда” од Конгресне библиотеке, а добитник је чувене Концертгебауове награде.
У овој сезони Хемпсон је у улози Дон Алфонса дебитовао у Моцартовој опери „Тако чине све” у „Театро дел мађо мусикале Фјорентино”, под диригентском палицом Зубина Мехте. Припремао је улогу Јана Вермера у опери „Дјевојка са бисерном минђушом” Стефана Вурта у Опери у Цириху и насловну ролу Хадријана у истоименој опери Руфуса Вејнрајта, у Театру Реал у Мадриду. Са својим програмом „Сонгс оф Америка” одржао је бројне концерте говорећи о историји своје земље, из угла композитора који су стварали на том тлу. Основао је Хемпсон фондацију, у оквиру које користи умјетност пјесме за промоцију међукултурног дијалога, једнакости међу људима и разумијевања.
Недавно сте дебитовали у улози Дон Алфонса у Моцартовој опери „Тако чине све” у Италији са маестром Мехтом. Какви су утисци јер ово ипак нису обична времена када је ријеч о живим наступима?
Наравно, ово је вријеме пуно изазова, јер смо увјежбавали цио програм под маскама, док нисмо могли редовно да се тестирамо и тек онда смо радили на сцени. Али љепота Моцартове опере и рад са маестром Зубином Мехтом били су вриједни тога. На крају смо снимили и једну емисију. Мјеста су била ограничена за публику, али су посјетиоци на крају била веоми задовољни.
Спремали сте улогу сликара Вермера у опери „Дјевојка са бисерном минђушом” Стефана Вурта у Цириху и ролу Хадријана у истоименој опери Руфуса Вејнрајта у Мадриду. Како сте остварили те умјетничке задатке, шта је било најтеже, а шта најљепше?
Заправо, ја ћу тек извести Вермера у опери „Дјевојка са бисерном минђушом” у Цириху ове зиме, одложена је због ковида. Унапријед се веома радујем овом изузетном позоришном искуству. Опера „Хадријан” о чувеном римском императору у Канади, као и опера „Да Понте” у Хјустону 2019. биле су сјајно искуство и веома сам страствен у подршци нових оперских комада на нашем репертоару. Различити музички језици могу бити изазов, али то је оно што оперу чини невјероватно занимљивом за мене и за јавност.
Основали сте фондацију и програм „Сонгс оф Америка” који укључује бројне концерте на којима говорите о историји кроз стваралаштво композитора. Колико вас је публика разумјела?
Да, вјерујем да је публика за коју сам пјевао овакве програме веома пријемчива и да разумије како умјетност повезује различите дисциплине и освјетљава нашу историју, коју год културу или епоху истраживали. Вјерујем веома страствено да разумјевање и стрпљење између култура, које је заправо потребно, јесте веома лијепо и јасно разумљиво у поезији и музици.
Ви сте филантроп, залажете се за једнакост и правду међу људима користећи умјетност, а и почасни сте професор филозофије на Универзитету у Хајделбергу. Шта је по вашем мишљењу било пресудно да ту титулу добијете?
Веома сам почаствован што сам примио ово признање од Универзитета у Хајделбергу. Волио бих да мислим да сам га добио управо из разлога које постављате у свом питању. Разне почасти које сам добијао током година дале су ми велику мотивацију да будем активан и јавно присутан у веома сложеним питањима са којима се суочавамо као друштво, а која су неизбјежно заступљена у разговору о класичној музици у нашим друштвима.
